Скупштина усвојила Закон о буџету

Скупштина Србије усвојила је Закон о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште и Закон о порезу на увоз угљенично-интензивних производа.

Законом о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште уводи се порез за највеће емитере гасова са ефектом стаклене баште којим се обезбеђује систематско смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Циљ закона је смањење емисије и усклађивање с европским климатским политикама, примена принципа емитер плаћа и обезбеђивање јавних прихода за финансирање зелене транзиције.

Закон је предвидео могућност давања подстицаја за обвезнике који спроводе пројекте у циљу декарбонизације а њиме се уводи порез на емисије и то угљен-диоксид, азот, субоксид и перфлуоро угљоводонике.

Законом о порезу на увоз угљенично-интензивних производа спречава се неравноправна конкуренција између увозних производа и производа домаћих произвођача, који су обвезници пореза на емисије гасова са ефектом стаклене баште и да се обезбеђује стимулативно окружење за смањење емисије и унапређење заштите животне средине.

Утврђује се порез на увоз угљенично-интензивних производа по узору на механизам за утврђивање угљеника на граници Европске уније. Дефинишу се врсте производа на које се порез односи, при чему су обухваћени производи из четири групе. То су гвожђе односно челик, цемент, ђубриво и алуминијум, према одговарајућим тарифним ознакама царинске тарифе.

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене Закона о порезу на доходак грађана, о републичким административним таксама, електронским отпремницама, Националном спољнотрговинском једношалтерском систему, пореском поступку и пореској администрацији, Закона о електронском фактурисању, доприносима за обавезно социјално осигурање.

Усвојене су и измене и допуне Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, о порезу на додату вредност (ПДВ), завршном рачуну буџета Србије за 2024. годину и о изменама и допунама Закона о тржишту капитала.

Национални једношалтерски систем требало би да омогући једно место на коме ће привреда и грађани моћи електронски да подносе захтеве за различита уверења и одобрење за увоз и извоз и за транзит.

Овим законом се уређује успостављање, рад, функционалност, управљање и друга питања у вези са Националним спољнотрговинским једношалтерским системом, као и размена података између корисника система за подношење захтева и других исправа и достављање одлука у електронској форми, у вези са увозом, извозом и транзитом робе у складу са прописима.

Усвојеним изменама Закона о електронским отпремницама између осталог се предвиђају додатни изузеци од обавезе слања електронске отпремнице.

У том смислу, прописује се изузетак у случају снабдевања ваздухоплова горивом и мазивом уколико је место отпреме и место преузимања исти аеродром, након што је дефинитивно утврђено да би, у случају примене обавезе на овакве ситуације, постојао ризик у случају коришћења уређаја који садрже електронику и емитују електромагнетна зрачења.

Скупштина Србије усвојила је данас Закон о буџету за 2026. годину, а приходи државне касе у следећој години ће износити 2.414,7 милијарди динара, што је за 2,9 одсто, односно 68,5 милијарди динара, више у односу на износ прихода предвиђен оригиналним буџетом за ову годину.

Укупни расходи и издаци буџета планирани су у износу од 2.751,7 милијарди динара, па ће фискални дефицит буџета бити 337 милијарди динара, односно три одсто бруто домаћег производа (БДП). Предвиђено је да ће стопа привредног раста износити три одсто.

Буџетом за следећу годину је за капиталне инвестиције издвојено 6,7 одсто а како је истакао министар финансија Синиша Мали држава и локалне самоуправе ће за ове инвестиције одвојити око 740 милијарди динара.

Према његовим речима, буџет је и развојни и намењен је очувању животног стандарда па су у њему предвиђена средства за повећање плата у јавном сектору за 5,1 одсто, пензија од децембра ове године за 12,2 одсто и минималне зараде од 1. јануара следеће године за 10,1 одсто.

Када је реч о приходима, највећа приходна ставка је порез на додату вредност (ПДВ), пројектован је у висини од 1.084 милијарди динара што представља номинално повећање од 8,2 одсто у односу на процену за ову годину а његово учешће у структури укупних прихода у 2026. години и износи 44,9 одсто.

Што се расхода тиче, највећа ставка су средства за запослене, тј. за њихове плате, накнаде, додатке, социјалне доприносе на терет послодавца и остале расходе за шта је намењено 656,15 милијарди динара.

Амандманом на буџет који је поднео народни посланик Српске напредне странке Верољуб Арсић и који је парламент усвојио за набавку финансијске имовине а у циљу обезбеђивања енергетске сигурности и стабилности земље издвојено је додатних 164 милијарде динара.

За одбрану је издвојено 277 милијарди динара, за пољопривреду 147,5 милијарди, што је 7,1 одсто буџета а од те суме за субвенције пољопривредницима је намењено 116,5 милијарди динара.