Трећи дан седнице – посланици расправљали о предложеним законима, оштра полемика и о КиМ, НИС-у, протестима

Министарка грађевинарства, саобарћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је да се Предлогом закона о посебним условима евидентирања и уписа права на непокретности не спроводи нова легализација, већ се формализује фактичко стање.

Софронијевић је у Скупштини Србије на крају данашње расправе истакла да држава не издаје грађевинске дозволе ретроактивно већ евидентира објекте који постоје и грађане који их користе како би се обезбедила правна сигурност.

Објаснила је да то значи увођење реда и да се зна ко је власник, на чему и где.

Према њеним речима, уписом права својине власник преузима одржавање објекта што и треба да ради.

Како је додала, ово није амнестија, како неки кажу, већ одговорно уређење постојећег стања - да грађани буду свој на своме, а да држава зна шта поседује и шта мора да штити.

Софронијевић је рекла да је 2015. године било евидентирано 4,3 милиона објеката, а те исте године извршен је попис бесправно саграђених објеката и њихов број је био 2.050.000, а ове године имамо податак да је број свих објеката 4,8 милиона.

"Колико је тачно бесправно саграђених објеката знаћемо када будемо завршили поступак евидентирања свих непокретности", рекла је Софронијевић.

Каже да су неки посланици јуче спочитали да је закон дискриминаторски и навела да закон то јесте у једном делу, односно, како је рекла, "дискриминаторски се прави разлика између породичног становања и објеката који су грађени за тржиште".

У поподневном делу расправе у Скупштини Србије посланици владајуће коалиције полемисали су са посланицима опозиције у вези са ситуацијом на КиМ, а председница Одбора за КиМ Данијела Николић питала је опозицију шта су они урадили за српски народ у јужној покрајини.

"Како вас није срамота да причате да нико ништа није урадио", упитала је она износећи податке да је изграђено укупно 1.512 кућа, реновирано 6.732 објекта, изграђен 251 стан, изграђнео, реновирано четири врића, 21 школа итд.

Она је то рекла одговарајући на прозивке посланика странке Ново лице Србије Милоша Парадниловића који је рекао да Николић излази из сале да би проверила са Миланом Радоичићем да ли је задовољан њеним одговором и поручила да Парандиловић треба да се стиди што у овој ситуацији прозива Србе када се Срби хапсе "на правди Бога".

Николић је рекла и да опозиција излази са паушалним информацијама, као и да је поносна на сваког Србина који брани српску кућу и сваког ко живи на КиМ, укључујући Радоичића. "То је Српска листа, то је Милан Радоичић, свидело се то вама или не и баш ме брига шта ћете да причате. Пљујете Горана Ракића, Србина, Милана Радоичића, Србина. Свако ко живи на Косову и Метохији и ко је из Српске листе, ко је Србин, ви пљујете", рекла је Николић.

Шеф посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Миленко Јованов рекао је да су грађани могли да виде да опозициони посланици нису у стању да реше проблеме грађана.

"Не само да нису у стању да реше ваш проблем, да смисле како да реше ваш проблем, они чак нису у стању да објасне како би наш предлог закона могао да се поправи и побољша за вас", рекао је Јованов реагујући на излагање Парандиловића, који није говорио о амандману који је поднео, већ је тврдио да СНС усвајањем Закона о евидентирању и упису права на непокретности жели да озакони своју крађу.

Како је рекао Јованов, опозицији је важније да сниме видеоклип за своје друштвене мреже него да кажу нешто што би можда министарка прихватила. "И сад ви сами цените зашто су у таквој ситуацији да их више нико неће, да су их ођавили и блокадери, да их ођављују присталице, да им њихове дојучерашње иконе позивају чланове да се исчлањују из странке. Дакле, ови људи немају апсолутно никакву идеју како било какав проблем може да се реши", рекао је Јованов.

Парандиловић је рекао да је посланик Горан Ракић био министар у влади Аљбина Куртија и питао га колико се Срба вратило на КиМ за време његовог мандата, а колико их је отишло тврдећи и да Српска листа није представник Срба са КиМ.

Ракић је, реагујући на излагање Парандиловића, рекао је да није он посланик Аљбина Куртија, већ Ненад Рашић, а да Парандиловић, како је рекао, треба да закаже лекарски преглед "због своје дијагнозе".

Председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић изјавио је данас да је власт Српске напредне странке (СНС) за 13 година, колико суверено влада Србијом, "створила нови поредак, који је уједињење криминала и државе".

Алексић је тврди да два човека управљају Србијом, а да је један од њих Милан Радоичић, који је на Интерполовој потерници.

"Резултат ваше владавине је то да је ваша власт за ових 13 година убила преко стотину недужних грађана. Ово је слика - погледајте Оливер Ивановић, пилоти из хеликоптера, клан Вељка Беливука кога сте ви направили и који је ваше чедо, па Колувија, Баби", рекао је Алексић.

Набрајајући резултате владавине СНС-а, Алексић је рекао да је власт задужила државу и грађане за 30 милијарди евра.

"Ових дана грађане задужујете за нову милијарду. Направили сте сиромашно друштво, предали сте Албанцима власт на Косову, сада предајете и територију, предали сте Кинезима бакар и злато, Арапима земљу, оранице, ПКБ. Предали сте мафији државу, јер данас је знак једнакости између државе и мафије", рекао је Алексић.

Алексић је истакао да је зато стотине хиљада грађана Србије напустило земљу.

"Разорили сте институције, а за све то време вама сте напунули џепове", навео је Алексић.

Посланица Странке слободе и правде Мила Поповић рекла је да зграде и пословни објекти које су зидали инвеститори власти за комерцијалну употребу, све што је грађено за продају, а не за становање људи, мора да се третира као кривично дело.

"Ваши инвеститори који су згртали милионе на нелегалним квадратима морају да плате казну и кривично одговарају", изјавила је Поповић.

Посланик Зелено-левог фронта Роберт Козма рекао је да предложени закон служи за легализацију дивље градње, како је навео, криминалних инвеститора власти.

"Сада ће ти инвеститори моћи да озаконе све зграде које су нелегално градили у протеклим годинама", рекао је Козма.

Скупштина Србије наставила је рад нешто после 15 часова, расправом о око 290 амандманима на предложена законска решења. Пре једносатне паузе посланици су завршили обједињену расправу о првих осам од укупно 48 тачака дневног реда прве седнице редовног јесењег заседања.

Посланици су водили обједињену расправу о осам предлога закона које је поднела Влада - Предлогу закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру, Предлогу закона о допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, Предлогу закона о информационој безбедности, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о судским таксама, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе Експо 2027 и Предлогу закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља.

Прва седница редовног јесењег заседања почела је у уторак, 7. октобра, а посланици су одлучили да се обједињена расправа води у три целине - о тачкама 1. до 8, о тачкама 9. до 39. и о тачкама 40. до 48. дневног реда.

Посланици Скупштине Србије завршили су обједињену начелну расправу о осам предлога закона.

Расправа је завршена о предлозима закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, информационој безбедности, семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља, као и о изменама закона о планирању и изградњи, државном премеру и катастру, извршењу и обезбеђењу, судским таксама и о посебним поступцима ради реализације изложбе "Експо Београд 2027".

После једночасовне паузе посланици ће почети разматрање амандмана поднетих на Предлог закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима.

На предложени закон поднето је укупно 112 амандмана.

Шеф посланичке групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Миленко Јованов" је у име те посланичке групе најоштрије осудио напад на просторије Зелено-левог фронта (ЗЛФ) на Звездари и навео да су просторије СНС-а у протеклом периоду нападнуте више од 800 пута. 

"Посебно имајући у виду чињеницу да ми врло добро знамо шта значи кад се нападају страначке просторије, будући да су наше нападнуте преко 800 пута у протеклом периоду. Овде седи Адријана Месаровић, која је умало жива спаљена у нашим просторијама у Новом Саду, а синоћ су наше просторије демолиране у Малом Мокром Лугу", рекао је Јованов.

Посланица ЗЛФ Биљана Ђорђевић претходно је рекла да су вандализоване просторије те странке на Звездари.

Ђорђевићева, такође, тврди да су измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу део кампање СНС-а.

У Скупштини траје обједињена расправа о првих осам тачака дневног реда, а током расправе посланици владајуће коалиције подржавају те законске предлоге, док их посланици опозиције критикују. 

Посланик СНС-а Драган Јовановић је, говорећи о Предлогу закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретности, истакао да тај закон подразумева брз и ефикасан начин легализације.

"Ишло би путем апликација, најсличније је еАграгу, пријављиваће се објекти преко Агенције за просторно планирање", рекао је Јовановић.

Посланик посланичке групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Верољуб Арсић је, говорећи о изменама Закона о извршењу и обезбеђењу, истакао да имамо закон који ограничава права и рад јавних извршитеља. 

"Не да би се онемогућила наплата дуговања, већ да се ограничи самовоља приликом поступка извршења и једна хумана црта у закону", истакао је Арсић.

Посланик странке "Србија центар" Стефан Јањић оценио је да су предлози закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретности и изменама закона о извршењу и обезбеђењу које је поднела Влада пример, рекао је, "популизма и наводне бриге о грађанима".

Посланик СДА Ахметин Шкријељ рекао је да та странка неће гласати за предложене законе јер, сматрају, садрже одредбе које су супротне Уставу и другим законима.

Посланик "Странке слободе и правде" Душан Никезић питао је Владу Србије и надлежне институције зашто су дозволиле да Србија, чак 10 месеци од најаве, санкције Нафтној индустрији Србије (НИС) дочекује потпуно неспремна.

"Зашто за годину дана нисте успели да закажете састанак са америчким министром финансија који је Вучић најављивао још у јануару ове године?", упитао је Никезић.

Питао је и зашто је председник Србије Александар Вучић у јануару ове године "најављивао да ће од Руса откупити НИС за 500 до 600 милиона евра, што је у најмању руку увредљива цена за фирму у коју је уложено више милијарди евра и која остварује профит на том нивоу".

Посланик "Зелено-левог фронта" Богдан Радовановић питао је министарку заштите животне средину Сару Павков да ли се бави питањима депонија Голо брдо у Новом Пазару, регионалне депоније Дубоко, као и питањима краљевачке депоније и депоније у Винчи.

Посланица "Народног покрета Србије" Снежана Ракић поставила питање за Министарство здравља како је могуће да у 36 зајечарских села има  један гинеколог, као и по један у Сремским Карловцима и Темерину.

Бојан Торбица, посланик "Здраве Србије – Покрета социјалиста", питао је премијера Ђуру Мацута и министра спољних послова Марка Ђурића када ће бити укинуте санкције Белорусији, најавивши да ће његова посланичка група покренути ту иницијативу.

Представници посланичких група наставили су расправу о предложеним законима.

Посланик Српске напредне странке Милимир Вујадиновић питао је Тужилаштво шта је са пријавама против посланика који су у новембру прошле године нападали полицајце испред зграде Тужилаштва у Новом Саду, директно угрожавајући њихове животе.

Питао је, такође, шта је са кривичним пријавама против посланика који су на седници Скупштине Србија 4. марта бацали пиротехничка средства и разне друге предмете, након чега су две народне посланице СНС-а озбиљно повређене.

Са друге стране, посланица посланичке групе "Покрет радника Слога – Струка" Соња Пернат питала је министра унутрашњих послова Ивицу Дачића када ће известити јавности "који полицијски службеници су прекорачили средства принуде и тукли студента Луку Михајловића", као и друге студенте и грађане на протестима у Београду, Новом Саду и Ваљеву.

Упитала је Дачића и у ком центру за обуку се уче полицајци да "заштитном опремом ударају и шутирају грађане који су дошли на протест".

Шеф посланичке групе ПУПС-а Стефан Кркобабић предложио је формирање мобилних палијативних тимова као мере здравствене заштите за грађане Србије.

Кркобабић је рекао да би сваки већи дом здравља требало да има бар један тим сачињен од лекара опште праксе, интернисте, физиотерапеута и психолога и питао министра Лончара о могућностима да се то реализује.

Посланик покрета ''Ми снага народа – проф. др Бранислав Несторовић'' Александар Павић упитао је да ли ће Србија током председавања Русије СБ УН поставити питање о понашању Турске, која наоружава Приштину и крши Резолуцију 1244 СБ УН. 

Павић је упитао и да ли ће држава поново затражити повратак снага безбедности Србије на КиМ, на шта има право по Резолуцији 1244.

Премијеру Ђури Мацуту поставио је, такође, питање о стању у електроенергетском сектору пред зиму, наводећи да је велика потрошња струје при температурама од 15 степени.

Посланик Србија центра (Срце) Слободан Петровић питао је министре унутрашњих послова и здравља Ивицу Дачића и Златибора Лончара да ли је тачно да је 23. септембра полиција претресла Хитну помоћи у Београду, као и да ли је наводно пронађена већа количина недозвољене супстанце за коју се сумња да је кокаин.

Питао je и да ли је тачно да је приведен возач Хитне помоћи.

Петровић је рекао и да је 15. септембра у "Службеном гласнику" објављен Правилник о начину и организацији рада Хитне медицинске помоћи, истакавши да је документ требало да буде донет пре неколико година.

Питао је, такође, министра Лончара ко сноси одговорност за вишегодишње кашњење усвајања тог правилника.

Посланици на почетку постављају питања Влади, а затим ће бити настављена обједињена расправа о првих осам тачака дневног реда од укупно 48 тачака.

Наставља се расправа о предложеним законима, међу којима су Предлог закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, измене Закона о извршењу и обезбеђењу.

Расправљаће се и о изменима Закона о планирању и изградњи, Закона о државном премеру и катастру, Закона о извршењу и обезбеђењу, као и о посебним условима за реализацију изложбе "Експо 2027".

Посланици Скупштине Србије наставили су прву седницу редовног јесењег заседања.

Седници присуствује 130 посланика.