Мацут у Царичином граду: Ово треба да буде пример и за развој других крајева Србије

Пун је тајни Царичин град, који је у 6. веку подигао византијски цар Јустинијан Први. Његово откривање траје 113 година. Јединственим га чине архитектура, инфраструктура, мозаици, број цркава. Град који представља крај античке цивилизације права је Мека за домаће и светске археологе.

 "На локалитету су људи из Народног музеја Лесковца, из Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда, из Археолошког института. Свако од нас ради свој посао“, каже Небојша Димитријевић, директор Народног музеја Лесковац.

Град који је живео само 80 година задивљује и туристе којих је све више. Локалитет је ограђен, заштићен, са уређеним прилазима. Прошле године отворен је савремени Центар за посетиоце са репликама предмета.

"Од јуна прошле године, од отварања до данас, прошло је преко 10.000 посетилаца, туриста, археолога као из земље тако из иностранства“, наводи Александар Миљковић, историчар Центар за посетиоце.

У последње две године држава је овде уложила око 300 милиона динара. Пре петнаестак дана постављена је и прва био башта у Србији. 

"Биобатерије које су у земљи, самим радом ћелија које су у земљи производе електричну енергију и тиме напајају ЛЕД светла која имамо у биобашти“, објаснио је Иван Богдановић, председник Општине Лебане.

Царичин град представља добар пример како се Србија развија, оцењује председник Владе Ђуро Мацут.

"Једна од жеља и задатака ове владе ће бити да овакве ствари наставимо да развијамо и да пренесемо и у друге крајеве Србије пре свега у развоју инфраструктуре и туризма. Мислим да су те две ствари јако битне да би приказале Србију као једну неоткривену или недовољно откривену земљу у различитим областима. Мислим да је туризам са великим потенцијалом, а неки крајеви Србије свакако заслужују већу пажњу“, рекао је Мацут.

Велики инфраструктурни пројекти попут новоотворене деонице ауто-пута Паковраће–Пожега, нови значајни закони у здравству и образовању који су у скупштинској процедури само су део резултата нове владе које ће премијер сутра представити у Књажевцу.

"Закон о уџебницима који такође представља враћање на основе здраве историје, односно здравог постојања нашег образовног система где ћемо се вратити коренима онога што је национални идентитет Србије са националним издавачима односно ауторима", напоменуо је Мацут.

Са улагањима на Царичином граду држава не стаје. На јесен почиње реновирање Визиторског центра Теодора. Сваки пројекат је корак ближе циљу да се археолошко благо на падинама Радана нађе на Унесковој листи светске културне баштине.