Самит лидера ЕУ и о Западном Балкану – подршка проширењу, али уз конкретне реформе

У нацрту закључака стоји да ће ЕУ наставити блиску сарадњу са Западним Балканом и "подржавати њихове реформске напоре ка чланству". Наводи се и да ЕУ подржава напредак "постепене интеграције у ЕУ", као и да је будућност региона у Европској унији.

Током вечери очекује се кратка расправа о Западном Балкану након што председник Европског савета Антонио Коста извести лидере о својој недавној посети земљама региона.

На самиту НАТО, одржаном раније ове недеље, договорено је повећање војних буџета на пет одсто БДП-а до 2035. године.

Главни терет тог повећања биће на европским земљама: 23 од 27 чланица ЕУ уједно су и чланице НАТО.

Очекује се да ће европски лидери затражити од високе представнице за спољну политику и безбедност Каје Калас и комесара за одбрану Кубилијуса да израде мапу пута за примену одбрамбене стратегије ЕУ.

Одбијање Шпаније да се обавеже

Постојеће иницијативе у области одбране подразумевају мобилизацију 850 милијарди евра кроз стварање фискалног простора за земље чланице, како би могле да троше више на одбрану.

Многи сматрају да би у садашњој ситуацији могло доћи до подела између земаља које имају финансијску могућност да улажу више и оних које то не могу.

Шпанија је на самиту НАТО одбила да се обавеже на циљ од пет одсто БДП-а за одбрану. Премијер Санчез је у Бриселу изјавио да ће се Мадрид "ускладити са усвојеним плановима", наводећи да је Шпанија "озбиљна земља", солидарна са партнерима.

Председник Литваније Гитанас Науседа изјавио је пре почетка састанка да би све земље у потпуности требало да искористе постојеће иницијативе ЕУ, као што су програми SAFE и REarm EU, али је оценио да то није довољно.

"Морамо ићи даље, због чега видим велику потребу за повећањем наредног вишегодишњег буџета ЕУ", рекао је Науседа.

Украјина неће отворити први кластер

Упркос препоруци Европске комисије, на самиту неће бити отворен први кластер у преговорима са Украјином, јер је Мађарска остала при противљењу. Због тога се украјински председник Зеленски састанку прикључио путем видео-линка, уместо да лично присуствује.

Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је по доласку на самит да његова земља не жели нову чланицу која је у рату.

"Проблем је рат. Ако интегришемо Украјину, интегришемо рат. Не желимо да будемо у истој заједници са земљом која је у рату и представља претњу и за нас, јер ако је једна чланица у рату – онда је ЕУ у рату. То нећемо", истакао је Орбан.

Очекује се ипак да ће, упркос резервама Мађарске и Словачке, бити донета одлука о усвајању 18. пакета санкција против Русије.

На дневном реду је и ситуација на Блиском истоку, уз очекивање неких земаља да ЕУ ревидира или замрзне трговински споразум са Израелом, у светлу оптужби за кршење људских права у Појасу Газе. О томе су говорили премијери Шпаније и Словеније – Санчез и Голоб.

Ипак, таква одлука није предвиђена текстом закључака самита, што значи да ће се расправа о том питању наставити. Премијер Словеније најавио је да би, уколико изостане консензус на нивоу ЕУ, неке државе могле појединачно да уведу санкције Израелу.