Проширење ЕУ поново високо на агенди, да ли ће као и раније остати само на најавама

Пре деценију Жан Клод Јункер је, преузимајући функцију председника Европске комисије, био децидан да неће бити новог проширења. У претходном петогодишњем мандату Урсуле фон дер Лајен, ширење Уније било је окосница политике. Истом трасом улази и у нови. И то јасно указује у писму кандидаткиње за комесара који ће се, за разлику од претходника, искључиво бавити проширењем.

“Процес проширења ЕУ јесте и остаће у потпуности заснован на заслугама и свака држава кандидат за то биће процењивана на основу напретка у испуњавању свих критеријума“, поручила је Фон дер Лајен.

Именовање Марте Кос различито се тумачи. Словенија, одакле долази, увек је дизала руку за чланство Западног Балкана.

Ситуацију у региону познаје, али нема искуства у европским пословима.

И док се чека да званично ступи на функцију, анализира се геополитички контекст.

“Ово је тренутак да се још јаче ради на проширењу, а рад на проширењу подразумева и убрзање реформе“, каже Еманул Жиофре, шеф Делегације ЕУ у Србији.

Да ли ће се убрзати и Европска комисија

Бојана Селаковић из Националног конвента о ЕУ указује да је проширење сада постало безбедносно питање за Европску унију и много већи интерес за ЕУ него за земље кандидате, кад се гледа по демонстрацији одређених понашања.

“Тако да у том контексту, све оно што је фалило у овом претходном периоду, да постоји јасна визија од тога шта Европска унија хоће од земаља кандидата, на који начин ће се проширење дешавати, то ћемо сада имати, али опет земље кандидати морају да ураде своје домаће задатке“, напомиње Селаковић.

Србије већ три године стоји на европском путу

Србије већ три године стоји на путу ка Бриселу, толико ни један кластер није отворен.
“Питања цивилног друштва, медија и владавине права су фундаментална. И да, борба против корупције и организованог криминала, независност судства и постојање независних медија, остају кључни за напредак“, напомиње Жиофре.

Интеграције као заточеник несрећних геополитичких околности

Од почетка преговарања отворена су 22 од 35 поглавља, два привремено затворена.

Бојана Селаковић каже је на техничком нивоу Србија спремна за отварање читавог једног новог кластера, али се одлуке о томе доносе на више нивоа.

“Један од тих нивоа подразумева директно одлучивање земаља чланица и њихов билатерални однос према ономе што је Србија до сада показала. Ту се дешава заправо застој, јер по ономе што су некакви важни критеријуми за неке од њих, ту пре свега мислим на усклађивање са спољном и безбедносном политиком, Србија још увек није учинила довољно да демонстрира да жели да напредује на европском путу“, објашњава Селаковићева.

Србија, додаје шеф мисије Србије при ЕУ у Бриселу Данијел Апостоловић, наставља да разговара на свим нивоима, како у Бриселу, тако и по престоницама Европске уније, указујући на стратешку важност те одлуке, како за Србију, тако и за Европску унију.

“Али укратко, кад бих све сумирао, рекао бих да су у последње три године наши преговори били заправо заточеник несрећних геополитичких околности“, сматра Апостоловић.

Пре две деценије, чак 10 земаља истовремено је постало део Уније.

Случајност или не, пред вратима Брисела опет чека исто толико. Мало ко очекује нови биг бенг. Реалнији сценарио – више група од понеколико земаља.