Таковска 10: Куртијева политика – кршење сваког договора

Како Срби на Косову и Метохији могу да се одупру једностраним насртајима приштинских власти на  српске институције, шта могу да очекују од Београда, шта од међународне заједнице – тема је о којој су у Таковској 10 говорили Небојша Човић, некадашњи шеф Координационог центра за КиМ, Вељко Одаловић, председник Комисије Владе Србије за нестала лица, Стефан Сурлић, доцент на београдском Факултету политичких наука, и потпредседник Српске листе Драгиша Миловић.

Драгиша Миловић је поручио да је ситуација на терену изузетно тешка и да међу Србима на северу влада велика напетост и неизвесност, а пре свега забринутост за то шта сутрашњи дан носи и шта ће Аљбин Курти урадити као следећи потез.

"Негде око 5.000 људи не може да остварује своја права, основно право на рад, односно налази се на улицама. Како ће они да обезбеде егзистенцију за себе, за своју породицу, за своју децу, ево почетак је школске године", рекао је Миловић.

Очигледно је, према његовим речима, да Аљбин Курти планира да управо у овом периоду отежа ионако тежак живот, како би Срби сами напустили те просторе.

Шта су грађани тачно изгубили блокадом институција

Упитан шта тачно упад полиције мења људима, наводи да је око 30.000 пензионера користило услуге ПИО фонда, од чега су 4.600 Албанци.

"Како ће се остваривати њихова права, оно што им је законом загарантовано у привременим органима, социјална помоћ, дечји додатак, пријава умрлих, рођених. Дакле, то су основни проблеми са којима ћемо се ми очигледно суочавати, а ево већ крећемо да се суочавамо", истакао је Миловић.

“Компензација за неуспех са мостом на Ибру"

Стефан Сурлић оцењује да је Куртијев потез нека врста компензације за нешто што није успело и што је најављивано као велико достигнуће, а то је отварање моста на Ибру.

"Морало је нешто у домаћој политичкој јавности да се представи као ипак мали корак ка великој победи. Нажалост за власти у Приштини, све ове мере које су предузимане према северу Косова су мало у односу на тај мост као симбол, који је затворен још од 1999. године и који уколико се отвори, заиста би значио крунисање једне политике која је агресивна према српској заједници на северу Косова и Метохије", објашњава Сурлић.

"Међународни актери сагласни, проблем само тајминг"

Што се тиче међународних актера, оцењује да су они сагласни са свиме што чини Приштина.

"Они то сами кажу – ми желимо све ове исходе, да укинемо динар, да укинемо регистарске таблице, да укинемо паралелне институције, али није време за то, мора да буде у оквиру дијалога. Значи њима је проблем само тајминг", указује Сурлић.

Упад одмах после посете Макрона – случајност или синхронизација

Гости су коментарисали и тајминг упада полиције, који се догодио непосредно по одласку председника Француске Емануела Макрона из Србије.

Председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић сматра да је упад вероватно реакција оних који су подржали Куртија да то уради, да би пробали да обесмисле посету Макрона Београду.

"Очигледно је да Курти ни један потез који је до сада урадио, није урадио, без обзира на осуде, а да за то није имао прећутну или директну сагласност једног одлучујућег центра, понекад се помало помешају, али он без Американаца не ради ништа", напомиње Одаловић.

Питање је да ли је Макрон са њима усагласио долазак у Београд, указује Одаловић и подсећа на последњу посету председника Вучића Паризу и да је Француска била та која је у доброј мери зауставила пут Приштине у Савет Европе и да је најгласније послала поруку да Заједница српских општина нема алтернативу.

"То је нешто што није говорио ни Шолц ни Американци на такав начин", приметио је Одаловић.

Они, додаје, раде све да то обесмисле, јер да они хоће, било би дијалога у Бриселу, била би и Заједница српских општина, не би имали ни провокације ни овакве инциденте.

Велико пријатељство или велико лицемерје

Некадашњи шеф Координационог центра за КиМ Небојша Човић каже да су Срби изгубили све институције које им праве директну и индиректну везу са републиком Србијом.

Када се ради о упаду полиције и тајмингу посете председника Макрона, оцењује да је ситуација синхронизована.

"Макрон је полетео из Београда у 16.00, а Курти је са специјалцима ушао доле у институције Републике Србије око 17.00", указује Човић.

На бази искуства и онога што је прошао, оцењује да те фазе великог пријатељства постају лицемерне.

"Свуда где је Србија наишла на проблем, он се некако намерно или случајно – у тој високој политици нема ништа случајно, он се нашао на супротној страни", оценио је Човић потезе француског председника, подсећајући и на обележавање 100 година од примирја у Првом светском рату, резолуцију о Сребреници, заустављање процеса придруживања Европској унији идејама о кластерима и Европској политичкој заједници.

Све му то говори, закључује Човић, да постоји синхронизација и да се тим лепим речима једноставно купује време и полако потпуно елиминишу све српске институције.

Како да одговор Београда буде користан за Србе који живе на КиМ

Сурлић, када је реч о могућем одговору Београда који би пре свега био користан за људе који живе на КиМ, сматра да се свакако мора наставити са политиком обезбеђивања егзистенције.

“Мислим да је услов свих услова за нормалну егзистенцију Срба на Косову редовна финансијска дотација пензија, плата и социјалне помоћи, и буџета који је планиран за образовање и здравство. То је нешто што улива сигурност Србима“, каже Сурлић.

Што се тиче, како је рекао, екстремних гласова који говоре о некој оштријој реакцији Београда, која би требала да резултира неким сукобом, сматра да би то било контрапродуктивно и да би се завршило масовним егзодусом Срба са Косова, јер би то значило конфликт са снагама НАТО-а и са Албанцима.

Шта је наредни корак Приштине

Велика је бојазан, навео је Сурлић, да је следећи корак до избора у фебруару обрачун са универзитетом, као што су већ најављивали у медијима.

Одаловић оцењује да Курти иде ка томе да одузме све оно што је било у функцији живота Срба на КиМ, све оно што је омогућило функционисање

“Није угрожавала никога ниједна од ових институција. То је требало да буде у функцији припреме и костур будуће Заједнице српских општина“, каже Одаловић.

Сматра да Курти хоће да заокружи такозвану државност и подсећа да у Приштини седе саветници земаља који на томе раде пар десетина година и покушавају да затворе целу причу.

"Да ли су следећи здравство и просвета"

Миловић је подсетио да су Србима већ ускраћени роба и храна из Србије, динар, затворене су поште, банке, немају слободу кретања, затворене су и институције.

"Да ли су следећи здравство и просвета", упитао је Миловић и оценио да би то било катастрофално.

"Зато апелујемо још једном на нашу матичну државу Србију да нас заштити и да нам помогне. То смо рекли и онима који су по резолуцији 1244 на овим просторима, Кфору, амбасадорима Квинте, Унмику, Еулексу, да нам омогуће миран и безбедан живот, јер то је оно што ми желимо", поручује Миловић.