Извештај ЕК о владавини права: Српски правосудни систем пролази кроз суштинску реформу

Мере за сузбијање политичког утицаја на правосуђе тек треба да покажу резултате. По мишљењу Комисије, у борби против корупције постоји законски оквир, али са бројним недостацима у пракси.

Оно што недостаје је и снажнији учинак у истрагама и пресудама за високу корупцију, наводи се у извештају.

У области медија, европска комисија наводи напредак у медијским законима, али и забринутост за безбедност новинара, плурализам и независност регулаторних тела и јавних сервиса.

"Извештај Европске комисије је први пут поред земаља чланица укључио и четири земље Западног Балкана. Генерално, у овим земљама је потребно више напора да се успостави солидан законски и инститиционални оквир у складу са стандардима ЕУ. Налази извештаја могу да им помогну у томе и да буду корисни за предстојећи извештај о проширењу", рекао је европски комесар за правду Дидије Рејндерс.

Извештај обухватио и четири земље Западног Балкана 

Европска комисија (ЕК) објавила је данас свој пети годишњи извештај о владавини права за 2024. годину, који први пут, поред 27 држава чланица ЕУ, садржи четири поглавља о развоју догађаја у Србији, Албанији, Црној Гори и Северној Македонији, али без препорука за ове земље кандидате.

У саопштењу ЕК наводи се да је реч о државама које су највише напредовале у процесу приступања и додаје да ће њихово укључивање у извештај подржати њихове напоре у спровођењу реформи, помоћи властима да остваре даљи напредак у процесу приступања и да се, као будуће државе чланице, припреме за наставак рада на владавини права.

Извештај обухвата четири стуба: националне правосудне системе, оквире за борбу против корупције, слободу и плурализам медија, као и друге институционалне системе провере и узајамне контроле, а у њему се, како се додаје, на равноправној основи систематски и објективно испитују кретања у области владавине права у свим државама чланицама.

Када је реч о поглављу које се односи на ситуацију у Србији, оцењује се да правосудни систем Србије последњих година пролази кроз суштинску реформу и истиче да је у Србији у току спровођење уставне реформе за јачање независности правосуђа, а да би требало да уследе измене закона о њеној примени.

Констатује се да постоји позитиван тренд када је реч о ефикасности у грађанским, привредним и кривичним предметима, али да постоје озбиљни изазови у руковању административним предметима и уставним жалбама.

Европска комисија наводи да се и даље чека на усвајање Национална стратегије за борбу против корупције за период од 2023. до 2028. године и пратећег Акционог плана, уз оцену да је правни оквир за борбу против корупција углавном успостављен, али да у пракси постоје недостаци.

"Иако је већина облика корупције криминализована, потребно је даље побољшање како би се успоставила чврста евиденција о истрагама, оптужницама и правоснажним пресудама у случајевима корупције на високом нивоу", поручује се у извештају.

Наводи се и да Тужилаштво за организовани криминал и даље нема довољно особља и тврди да "постоји ризик од политички мотивисаног мешања у истраге о корупцији на високом нивоу и у кривично гоњење".

У извештају се оцењује да постоје недостаци и када је реч о верификацији и спровођењу декларација о имовини, као и када је у питању финансирање политичких партија.

Тврди се и да је уредба о лобирању ограничена по обиму, као и да законодавство о заштити узбуњивача још није усклађено са правним тековинама ЕУ.

Оцењује се и да су јавне набавке област високог ризика од корупције, посебно у погледу неколико случајева који су изузети из Закона о јавним набавкама.

У извештају се подсећа да су закони о медијима измењени 2023. године како би се ускладили са правним тековинама ЕУ и европским стандардима, али да су потребне додатне измене за пуну усклађеност.

ЕК тврди и да Регулаторно тело за електронске медије не успева у потпуности да испуни свој мандат да заштити плурализам медија и професионалне стандарде, као и да постоји озбиљна забринутост у погледу његове независности.

Наводи се да мере у вези са решавањем питања транспарентности у власничким структурама и оглашавањем из државних ресурса, које су предложене у Медијској стратегији, тек треба да се у потпуности спроведу.

Истовремено тврди да се новинари и даље суочавају са честим одбијањем јавних органа да обелодане информације од јавног значаја или остају без одговора, као и да безбедност новинара и даље представља извор забринутости.

Подсећа се и да су остала четири упражњена места у Уставном суду која још нису попуњена и да постоје три независна тела која штите основна права, а то су Омбудсман, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Повереник за заштиту равноправности, али сматра да праење препорука није увек јасно.

У извештају се тврди и да, иако постоји неколико елемената правног оквира, организацијама цивилног друштва недостаје окружење које омогућава њихово оснивање, рад и финансирање.

Комисија је, када је реч о земљама кандидатима, поручила да ће наставити да прати утврђене проблеме, између осталог у следећим годишњим извештајима о проширењу.