Амбасада Француске у Србији свечаним пријемом обележила Дан Републике

Француска Дан Републике прославља у знак сећања на 14. јул 1789. године када је француски народ заузео Бастиљу, тврђаву која се у Паризу сматрала најупечатљивијим симболом краљевске моћи.

Обраћајући се званицама Кошар је истакао да Француска и Србија славе 185. годишњицу дипломатских односа, и да су поново изнова пронашли дух и елан свог давнашњег пријатељства, истовремено отварајући нова поља сарадње у областима иновација, вештачке интелигенције, обновљивих енергија.

"Ускоро ћемо бити, надам се, раме уз раме као пуноправни чланови у Међународној организацији Франкофоније. На Србији је да слободно одреди своју будућност као што је рекао председник Републике дочекујући председника Вучића у Паризу 8. априла", рекао је Кошар.

Додао је да је Француска уверена да је та будућност у Европској унији и нигде другде.

"Зато што ћемо у њој, на континенту који је обележен руским агресорским ратом, заједно моћи да бранимо наш суверенитет и нашу независност, као и зато што ће Србија умногоме да допринесе нашој заједничкој кући, њеној култури, њеној креативности, њеном људском потенцијалу", истакао је француски дипломата.

Два дана пред 235. годишњицу пада Бастиље, како је рекао, заједно славимо Републику и њен универзални слоган Слободе, Једнакости и Братства.

"Чинимо то скоро једнако временски удаљени од два велика догађаја: први је један интензиван политички период у Француској, неки би рекли турбулентан. То су избори које су Французи видели као кључан тренутак њихове историје, али и као одлучујући, можда више него икад, за будућност земље, њено место у Европи и свету", рекао је Кошар.

Додао је да је у тим околностима француска демократија показала своју виталност.

"Нови период је пред нама, али какво год буде решење, можемо да рачунамо на ту виталност демократије и на постојаност наших институција. Наше међународне обавезе и наше европске обавезе ће бити у потпуности испуњене. Француска ће наставити да се залаже за снажну и уједињену Европу", рекао је Кошар.

Кошар је поручио својим сународницима који живе у Србији и који су у великом броју гласали на протеклим француским изборима, да је њихов допринос драгоцен.

"Ову поруку упућујем такође нашим српским партнерима и пријатељима. Могу да буду уверени у одлучност председника Републике. Могу да буду уверени у одлучност председника Републике, француских званичника и посебно ове амбасаде да ће дугорочно бити уз Србију, како би допринели њеном развоју и њеном путу ка Европској унији", рекао је Кошар.

У сусрет Олимпијским играма

Кошар је подсетио да ће у Паризу за две недеље 26. јула, почети Олимпијске и параолимпијске игре "Париз 2024".

"Тачно један век после Олимпијских игара које су одржане у Паризу 1924, желели смо да организујемо Олимпијске и параолимпијске игре ових нових времена, које су народне, спектакуларне, корисне, које су истовремено одговор на изазове нашег света који се мења", рекао је Кошар.

Он је додао да ће угљенични отисак током Игара бити упола мањи у односу на Лондон 2012. и Рио 2016. године.

"Такође, идеја је била и да спорт напусти уобичајена спортска борилишта и да се доведе у срце града и средиште наших заједница. Тако ће церемонија отварања да се одигра на Сени, на чијим обалама очекујемо 220.000 гледалаца", нагласио је Кошар.

Кошар је истакао да Србију и Француску у великој мери повезује спорт.

"Бројне значајне спортске личности представљају споне између наше две земље. Само што се кошарке тиче, од Хенрија Хела, тренера југословенске националне репрезентације током првог светског првенства 1950, до Божидара Маљковића, председника Олимпијског комитета Србије и легендарног тренера Лиможа, као и Наташе Ковачевић, изврсне кошаркашице која симболизује колико је спорт значајан у пријатељству између наше две земље", рекао је француски амбасадор.

Амбасадор се на крају на српском језику обратио српским спортистима који ће учествовати на предстојећим олимпијским играма и пожелео им пуно среће у такмичењу.

Пријему су присусвтвовали и министари у Влади Србије Татјана Мацура, Усаме Зукорлић, Адријана Месаровић, Милица Ђурђевић Стаменковски, представници дипломатског кора, као и велики број представника политичког, верског и културног живота Србије.