Поповић на оптужбе председнице Механизма у Хагу: Механизам да заврши рад, изашао је из својих надлежности

Председница Судског механизма у Хагу Грасијела Гати Сантана је у извештају о напретку Механизма, који је представила на седници Савета безбедности Уједињених нација, навела да Србија "не сарађује довољно" са тим судом у вези са предметом Петра Јојића и Вјерице Радете.

Према њеним речима Србија ''континуирано одбија да сарађује у предмету за непоштовање суда који се тиче Јојића и Радете''.

На седници Савета безбедности УН присуствовала је и министарка правде Србије маја Поповић, која је истакла да да очекује да ће тај суд ускоро завршити рад јер је "одавно изгубио своју примарну функцију и изашао изван сопствених надлежности, које је утврдио Савет безбедности".

Маја Поповић је истакла да је Механизам основан Резолуцијом Савета безбедности 1966 као мала, привремена и ефикасна структура, чије ће функције и величина временом опадати.

"Иако је Механизам основан са циљем да његов мандат траје четири године, ови рокови су тенденциозно занемарени, а тренутно је разлог његовог постојања искључиво намера бирократије Механизма да обезбеди сопствену егзистенцију", нагласила је министарка. 

Поздравила је одлуку Механизма да уступи Србији случај Војислава Шешеља и још четири оптужена, уз уверавања да ће судски поступак бити вођен у складу са прописима Републике Србије, уз гаранције правичног суђења.

Механизам да уступи Србији случај Петра Јојића и Вјерице Радете

Говорећи о случају Радета и Јојић, Поповићева је инсистирала да Механизам уступи Србији тај случај, додајући да поступање Србије у вези са овим предметом не представља кршење њених међународних обавеза, већ настојање да се поступа у складу са Резолуцијом Савета безбедности 1966.

Нагласила је да је одлука Механизма којом је преиначена одлука о уступању овог предмета Србији заснована на "неутемељеним ставовима", што је познато и Савету безбедности и Механизму. 

Изразила је бојазан да ће инсистирање Механизма да се поступци за непоштовање суда воде у Хагу, довести до нових политичких напетости, те да је Механизам основан са циљем процесуирања најтежих облика повреде међународног хуманитарног права извршених на територији бивше Југославије, а не да води поступке за непоштовање суда.

Порицани злочини над српским цивилима

Коментаришући изјаву званичника Механизма да "Механизам остаје посвећен борби против разједињујућих појава негирања геноцида, историјског ревизионизма и глорификације осуђених ратних злочинаца", Поповићева је констатовала да резултат гласања Генералне скупштине Уједињених нација поводом резолуције о Сребреници јасно указује на  потпуну разједињеност међународне заједнице по овом питању. 

"У том смислу, Механизам није остварио своју пројектовану улогу и допринео је даљој дестабилизацији односа на подручју бивше Југославије и околностима које Савет безбедности квалификује као „претњу међународном миру и безбедности”, рекла је она. 

Посебно је нагласила да су Међународни кривични трибунал за бившу Југославију и Механизам пасивним односом и негирањем српских жртава, довели до порицања злочина над српским цивилним становништвом и подстакао полити ку историјског ревизионизма и глорификацију ратних злочинаца у Хрватској, Босни и Хервеговини и Косову и Метохији. 

Ослобађањем Готовине, Орића и Харадинаја игнорисани су злочини

"Ослобађајућим пресудама Трибунала и Механизма за Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја игнорисани су злочини за које постоје форензички и други докази у поседу тужилаштва", истакла је Поповићева. 

За разлику од тога, како је навела, Србија је окончала велики број поступака, изрекла строге казне својим грађанима и сународницима за злочине извршене на подручју бивше Југославије и због тога се, како је нагласила, Србији не може приписати политика негирања злочина или глорификације злочинаца.

Поповићева је истакла да је искључиви разлог пооштравања  критеријума за  превремено пуштање на слободу осуђених лица намера Механизма да продужи свој мандат. 

Указала је и на веома лош третман осуђених држављана Србије који издржавају казне затвора које су изречене пресудама Трибунала или Механизма, посебно осврћући се на случај генерала Ратка Младића. 

Она је нагласила да ће Србија и даље  инсистирати да сви њени држављани осуђени пред Трибуналом и Механизмом издржавају казне затвора у својој земљи.

"Услови у којима наши држављани служе затворске казне у иностранству су нехумани, а због немарног односа затворских управа према њима, често су им угрожени животи", рекла је Поповићева.

Такође је истакла да је недопустиво дугогодишње неодлучивање или негативно одлучивање о молбама осуђених држављана Србије на условни отпуст.

"Непоступање по предметним молбама или њихово одбијање, за осуђене представља изрицање смртне казне, имајући у виду  њихове године живота и здравствено стање", истакла је Поповићева.