Чоловић из ЦЕСИД-а: Кампања мирнија него у децембру, очекује се мања излазност

У већини градова и општина, у недељу се бира локална власт. У Београду ће грађани бирати између 14 изборних листа. У поноћ почиње изборна тишина и траје до затварања биралишта. Забрањено је у медијима и на јавним местима објављивати процене резултата, представљати кандидате и програм. Предвиђене су и казне за кршење изборне тишине. На бирачком месту и на 50 метара од бирачког места забрањено је истицање симбола политичких странака и другог пропагандног материјала.

Међутим, изборна тишина и даље не важи на друштвеним мрежама, које су сива зона и за рекламе које нису назначене као политички маркетинг.

Иво Чоловић из ЦЕСИД-а каже  да се та организација залагала да се изборна тишина смањи, макар да не буде од четвртка увече, него од петка увече.

"Она формално постоји, али сведоци смо да од увођења интернета, посебно друштвених мрежа, нико није миран и тих 48 сати пре избора, да смо просто затрпани порукама које долазе са различитих медија“, каже Чоловић.

Напоменуо је да су поједине земље свеле изборну тишину на 24 сата, у неким државама у Европи изборна ћутња практично и не постоји.

Фактички смо пола кампање провали без кључних порука, јавних скупова и свега онога на шта смо и навикли, замах је узела тек пре две недеље.

Иво Чоловић каже да је ова кампања свакако другачија од онога што смо видели у децембру и била је на неки начин мирнија.

"Треба имати у виду да се децембарска кампања ипак односила и на парламентарне изборе и да је она захватила већи део Србије. Иако не кажем да ови избори нису важни, свакако да су важни, децембарска је можда била и важнија јер се одлучивало о томе ко ће водити државу, ко ће бити на кључном мјесту“, рекао је Чоловић.

Велики улог избора

Избори јесу локални, али улог је велики гласа се у Београду, Нишу и Новом Саду између осталог, много је изборних листа.

"Из године у годину имамо различите покрете, различите групе грађана који се укључују, тако да да грађани на први поглед имају да бирају између много изборних листа, а колико је ту различитих програма и решења, то је сад већ друга врста питања“, напоменуо је.

Према његовим речима, некада смо имали странке са неким префиксом демократске, социјалдемократске, социјалистичке, народне, а сад код покрета и код група грађана користимо и лична имена која су слична именима неких других листа, како бисмо на неки начин заварали бираче и довели их на траг да гласају за погрешну политичку опцију, да на тај начин смање или повећају број гласова на некој другој листи.

Шта ће утицати на излазност

Када је реч о излазности, рекао је да ће највише утицати то што поједине највеће опозиционе партије бојкотују ове изборе, то ће свакако утицати значајно на излазност на овим изборима, посебно у граду Београду.

"Што се тиче других градова то је конфузија, ко излази, где излази, на које изборе. То ће такође утицати на бираче да се теже определе кога ће подржати на овим изборима“, каже Чоловић.

Коментаришући да у опозицији имамо сталне поделе, Чововић каже да по први пут ми имамо СНС и СПС као чланице владајуће коалицији у предизборној коалицији, што је такође врло значајан показатељ да су они ове изборе врло озбиљно схватили и да желе што бољи резултат.

Креативност и кампања

Када је реч о креативности кампање, Чоловић каже да смо имали изборе 2022., 2023. и сад 2024. и да имате непресушну инспирацију не можете тако често да излазите са неким слоганима који ће бити инспиративни за бираче.

"Код опозиције видим одређена лутања. Слоган је оштрији јер се упуштају у борбу која неће бити само са странкама власти већ и са оним који су се залагали за бојкот“, каже Чоловић.