Приштина у Парламентарној скупштини НАТО-а - колико ће одлука о чланству утицати на свакодневни живот грађана на КиМ

Након што је у марту Шведска постала 32. члан НАТО-а, из Приштине се чула порука да се надају да су они следећи. Нису дуго чекали на зелено светло које не значи нужно корак ближе чланству, али значи нови ниво односа са Алијансом.

"Она (Парламентарна скупштина НАТО-а, прим.н) заправо и нема неку формализовану улогу у оквиру структура НАТО, али је битна као парламентарни форум, као место где се разговара о безбедности и због свих својих комитета, због односа са земљама које су ван НАТО-а, које су у програму Партнерства за мир. То је била једна важна дипломатска арена и за Републику Србију, која тамо има пет представника", каже Марко Савковић, виши саветник ИСАК фонда.

Приштина у ПС НАТО-а није примљена једногласно

У ту арену није примљена једногласно, супротно досадашњој пракси. Мађарска је била против, 14 земаља, укључујући Италију, Француску и још четири које не признају једнострано проглашену независност Косова било је уздржано.

"Понашање међународне заједнице, НАТО-а у виду Кфора на Косову и Метохији последњих година и деценија, усудио бих се рећи, говори да Срби са Косова и Метохије нису ништа другачије ни очекивали и да је ово само вест међу вестима, неће се много узбудити, мислим да би се више узбудили да Росу још једном упадне у још неку банку или неки вртић, или школу, то би било веће узбуђење за наше грађане, јер ово је просто неки природни след догађаја. Косово је направио НАТО, не албански народ", каже Никола Вујиновић, истраживач студија безбедности.

Зоран Миливојевић, дипломата, каже да је све прескочено, и међународно право и Резолуција 1244.

"Сами себе су демантовали и врло је интересантно како ће то образлагати“, каже Миливојевић.

Своје виђење одлуке Парламентарне скупштине НАТО-а износи министар спољних послова Марко Ђурић.

"То је сигнал да је део земаља почео да замењује доктрину поштовања људских права због које су тобоже подржали тај пројекат пре 25 година за унапређење суверенитета и независности Косова и не занима ме изговор рата у Украјини. Чињеница је да је неморално да се награди неко ко константно прибегава кршењу људских права. Ово нарушава ионако већ не баш најбољи имиџ тог савеза у нашој земљи иако је Србија уложила напоре да и са НАТО-ом направи што боље партнерске односе“, каже Марко Ђурић.

Након 10 година посматрачког стажа, чланством у ПС НАТО-а Приштина добија исти статус који има Србија и још девет међународно признатих држава.

Вујиновић: Требало би да искажемо протест

"Ово видим као један у низу притисака на Републику Србију који говори - ако нећете са нама, има ко хоће. Mоје мишљење би било, да би требало да искажемо неки протест, да ли у виду суспендовања свог чланства или у виду неких даљих протеста или декларације, али просто није прихватљиво да држава коју чак не признају ни све чланице, буде део тога“, каже Вујиновић.

Чланство Приштине у ПС НАТО-а, оцењују аналитичари, одразиће се на дијалог Београда и Приштине и удаљити две стране од договора за бројна питања која утичу на свакодневни живот грађана у јужној покрајини.