Ко ће профитирати од изласка на локалне изборе и има ли користи од бојкота – знаћемо догодине

Истекао је рок за предају изборних листа за изборе 2. јуна за власт у Београду и још 83 локалне самоуправе. Према усвојеним допунама Закона о јединственом бирачком списку, они који су променили пребивалиште после 3. јула прошле године неће моћи да гласају на новој адреси.

Три недеље су остале до изласка на биралишта, а кампања за локалне изборе тек узима замах.

"Фактички смо пола кампање провели без кључних порука, кампање, јавних скупова и свега онога на шта смо навикли до сада. Тако да ће амбијент у коме ћемо дочекати изборе 2. јуна бити другачији, биће мирнији, биће са мање поларизације и конфронтације, али ће бити и са мањом понудом политика, а са више актера који ће се заправо појавити у овој трци без неких великих амбиција", сматра Бојан Клачар из Цесида.

А у овој трци, у односу на ону од само пре шест месеци, пре свега учесници другачији – најпре подела у опозиционој коалицији Србије против насиља. Поделио се и покрет МИ – а све време тиња надметање бивших и садашњих чланова.

Нови политички играчи и акценти – бирачи у дилеми

С друге стране, власт се ујединила. Бирачи осим што ће одлучивати за кога да гласају, имају дилему и да ли да уопште изађу на гласање, јер поједине странке заговорају бојкот.

У игри су и нови играчи, политички акценат – Саво Манојловић. Они који прате изборе се не двоуме – мобилизација бирача у таквим околноситма биће мања.

"Тако да има ту различитих процена, видећемо да ли ће ти нови актери профитирати, да ли ће профитирати они што бојкотују изборе или ови који су пак изашли. Мислим да не само да ћемо имати ту слику одмах после избора, већ можда чак и годину дана, пошто ови избори прођу, ћемо имати јасну слику ко је био у праву", каже Владимир Пејић из агенције Фактор плус.

А од затварања прошлих избора, трају и преговори о изборним условима. На два колосека. На првом - политички договор власти и опозиције - превасходно укључује испуњавање захтева који се односи на пребивалиште бирача.

"Што се тиче другог колосека, тај колосек је везан за нормативни део спровођења ОДИХР-ових препорука. Радна група у неких две недеље ради на тим мерама, те мере ће бити предложене наредних дана и о њима ће се гласати на радној групи. Самим тим ће и државни органи добити прилику да све оне мере у којих је постигнута сагласност је усвоје. О коликом броју мера ће се радити у овом моменту се још увек не зна, рок у коме би радна група требала да изађе са тим предлозима релативно кратак. И то је 20. мај", каже Клачар.

Колико су битне локалне теме на локалним изборима

Гласови ће се бројати у три важна центра, Београду, Нишу, Новом Саду и још више од 80 градова и општина. Најпре ће то бити, кажу изборни аналитичари, показна вежба за неко наредно гласање - да локал треба да се бави локалом.

"Није ту само питање доминације неке теме, да ли су локалне или неке друге, већ је уопште проблем фокуса и на политичаре и на странке односно удружења грађана који ће узети учешће на изборима", истиче Пејић.

У Београду је предато највише изборних листа - 15, двоцифрени број стигао је и Изборним комисијама осталих већих градова. До закључена бирачкг списка, пре свега у главном граду, остало је седам дана.