Резолуција о Сребреници између региона и Уједињених нација, Београд наставља дипломатску иницијативу

Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Северна Македонија и Словенија су суседне земље које су коспонзори резолуције о геноциду у Сребреници.

Међу њима није и Црна Гора. Ипак, претходних дана јасан став стиже из кабинета тамошњег премијера. Гласаће "за".

Два амандмана – шта је предложила Влада Црне Горе

Иду и корак даље. Влада у Подгорици синоћ је на електронској седници усвојила два амандмана на текст резолуције.

Из Владе Црне Горе саопштено је да треба заузети помиритељски и пријатељски став, тако што би се допуном текста предлога резолуције отклониле све сумње у могућности њене наводне злоупотребе.

"Препоручљиво је да текст предлога резолуције садржи две адекватно дефинисане и позициониране амандманске формулације, којима ће се недвосмислено потврдити да је кривица за злочин геноцида индивидуална, те да не може бити приписана ниједном народу, етничкој или верској групи. Упутно је указати и на неопходност очувања одредаба општег оквирног споразума за мир у БиХ", наводи се у саопштењу.

Притисак на Спајића да одустане

Не јењавају реакције просрпских странака, између осталих. Након најаве да ће Црна Гора подржати резолуцију, траже резолуцију о геноциду у Јасеновцу.

Председник Скупштине и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић има јасну поруку. Врше притисак на Милојка Спајића да Влада одустане од најављене одлуке.

"Нисмо ми везани за било какве фотеље, нисмо ми везани за било што, иако се воде различите прљаве кампање и од оних за које се најмање то могло очекивати. Урадићемо све што је у нашој моћи, заједно са нашом црквом, заједно са нашом браћом, уједињени као српски политичари и српски народ да зауставимо овог премијера у једној лошој и опасној намјери, али само нећемо дозволити, кажем, то је она црвена линија, да онај ко нас је тлачио, онај ко нас је понижавао, онај ко је желио да не живимо у Црној Гори, да преузме ту државу", поручује Мандић.

"Средњи пут" Владе Црне Горе између НВО и јавности

И последња дешавања у суседној Црној Гори, оцењују аналитичари, осликавају унутрашњу политичку ситуацију. Погрешна је, кажу, перцепција да се некоме у региону излази у сусрет.

Када је у јавности почела да доминира тема о резолуцији о Сребреници, Влада је, сматрају, покушала да нађе средњи пут.

Есејиста Стефан Ђукић каже да је дошла велика иницијатива од стране НВО у Црној Гори, од неких појединаца и партија, да Црна Гора буде коспонзор, тако да се то поставило као једна опција.

"Друга опција се поставила да Црна Гора буде против. Онда је Влада Црне Горе, из њиховог угла, у односу на оно што је била перцепција у јавности, изабрала неки средњи пут. Они ће подржати то, и у складу са пресудом Хашког суда, са резолуцијом из Скупштине, али у исто време улаже амандмане којима жели да додатно објасни своју позицију, да она не жели да каже никакву врсту колективне кривице, да не жели никога да у виду држава оптужи за то и да некоме наводно забоде нож у леђа, већ да је она ту да подржи ту индивидуализацију кривице и да се наводно бори за помирење", објашњава Ђукић.

Бањалука и Сарајево – политичка одлука или помирење

У међувремену из Сарајева стижу оцене да је Резолуција о Сребреници важан корак за напредовање региона ка помирењу. Бањалука је јасна – резолуција доноси поделу.

Милорад Додик, председник Републике Српске каже да је резолуција политички документ, иако стално говоре о индивидуалној кривици.

"Генерална скупштина је политичко тијело и она може само да донесе политичку одлуку", указује Додик.

Резолуције ГС УН нису обавезујуће, али имају политичку тежину

И званично – резолуције Генералне скупштине Уједињених нација нису обавезујуће.

Тумачи се да имају политичку тежину и да одражавају ставове чланица тог тела о питању или теми у вези са којем су усвојене.