Кина и Србија у заједници заједничке будућности – на шта се односи и за шта се залаже

Председници Србије и Кине Александар Вучић и Си Ђинпинг потписали су после састанка две делегације Заједничку изјаву којом се односи држава са нивоа стратешког партнерства померају на ранг заједничке будућности.

"Заједно смо најавили да ћемо изградити заједницу између Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери, која ће отворити ново поглавље у историји кинеско-српских односа. Србија је прва европска земља где ћемо изградити заједницу са заједничком будућношћу", поручио је Си након размене потписаних међудржавних споразума.

Председник Србије је истакао да је реч о највишем облику сарадње двеју земаља и да је поносан што је могао да потпише такву Заједничку изјаву.

Сијева дипломатска мисија

Иако не означава конкретну иницијативу, концепт заједничке будућности за човечанство је врста партнерства или сарадње коју је Си применио у међународним односима. 

Др Александар Митић, научни сарадник у Центру за студије "Појаса и пута" при Институту за међународну политику и привреду, објашњава за РТС да концепт осликава Сијеву дипломатску мисију. 

"То је његово виђење света који није базиран на доминацији једне државе или групе земаља, а заснива се на поштовању повеље Уједињених нација и мултилатерализму. Све његове иницијативе, од 'Појаса и пута', усклађене су са овим концептом", каже Митић.

Наглашава да за односе Србије и Кине, заједничка будућност може да се огледа у оснаживању четири чврста камена, како каже, такозваног челичног пријатељства.

"То је политичка сарадња заснована на поштовању међународног права. Затим, економска сарадња која је од 2016. и прве Сијеве посете унапређена. Такође, оснаживање у пољу заједничке културе сећања која је везана за НАТО бомбардовање и заједнички поглед на правце у којима се свет креће", набраја саговорник.

Митић закључује да је заједничка будућност надоградња свега што су две земље претходно разрадиле, а у практичном смислу ће се односити на бољитак у економији, туризму, култури и научно-техничкој сарадњи. 

Made in China

Кинески председник Си Ђинпинг је термин заједничке будућности у међународној заједници лансирао у марту 2013. године, током говора на Московском државном институту за међународне односе.

Тада је истакао да су најважнији циљеви заједничке будућности за човечанство трајни мир кроз дијалог и консултовање, али и заједничка безбедност и напредак заснован на универзалној сарадњи. Концепт подразумева и размене научних постигнућа и студената, као и просперитет у пољу заштите животне средине.

За домаће потребе, идеја је претходно коришћена током председавања Хуја Ђинтаоа, али је Си њен највећи заговорник и заслужан је за међународну препознатљивост.

Визија заједничке будућности потом је уписана и у статут Комунистичке партије Кине и кинески устав. У извештају 20. Националног конгреса Комунистичке партије Кине, изградња људске заједнице са заједничком будућношћу описује се као "пут напред" за све народе света.

"Само када све земље теже циљу општег добра, живе у хармонији и учествују у сарадњи на обострану корист, постојаће одржив просперитет и гарантована безбедност", пише у извештају.

Од теорије ка пракси

Деценију касније, поједини аспекти концепта глобалне заједнице заснованe на заједничкој будућности постајали су конкретне акције кроз разне мултилатералне споразуме наслоњене, пре свега, на Иницијативу "Појас и пут", којој се Србија придружила 2017. године. 

"Када свет напредује и Кина иде напред, а када Кина напредује и свет постаје боље место за живот. Спремни смо да радимо заједно са свим странама. Развој Кине користи свету, а Кина се не може развијати изоловано од света", рекао је Си на десетогодишњицу промовисања концепта током говора на 14. Националном конгресу Комунистичке партије Кине.

Остварене су глобалне иницијативе за развој, безбедност и цивилизацију, а током протекле деценије, више од 150 земаља и 30 међународних организација потписало је документе о сарадњи са Кином који су усклађени са мисијом заједнице заједничке будућности. 

Концепт је укључен и у документе мултилатералних механизама, попут резолуције Скупштине Уједињених нација, акте Шангајске организације за сарадњу и БРИКС-а, а 2022. године оформљена је и кинеско-арапска заједница са заједничком будућношћу за нову еру. 

Постигнут је међународни консензус, посебно у земљама у развоју, а Пакистан је прва земља у свету која је приступила оваквом партнерству кроз билатералну сарадњу.

Сања Арежина, ауторка књиге "Кина у Европи", на том примеру предвиђа и напредак односа Кине и Србије.

"Кина са Пакистаном има највиши могући ниво свих односа – економских, трговинских и научних – који би требало да воде две земље ка просперитету", истиче Арежина за РТС, наглашавајући и да ће Србија настојати да изгради сличан вид партнерства.

"Оно би требало да представља заједнички рад две државе у различитим доменима кроз билатералне и мултилатералне споразуме", указује Арежина.

Слободна трговина – први корак заједничке будућности Србије и Кине

Кинески председник је у обраћању у Београду истакао да у циљу изградње заједнице са заједничком будућношћу укупно постоји шест практичних корака, а да је први на том путу Споразум о слободној трговини Кине и Србије, који ће ступити на снагу 1. јула.

"То је де факто корак у правом смеру како би се смањио извозни трговински дефицит који Србија има у сарадњи са Кином", каже за РТС др Катарина Закић, начелница Центра за студије Појаса и пута при Институту за међународну политику и привреду.

"Овај споразум је добар зато што ћемо омогућити и побољшати извоз српске робе на кинеско тржиште, али и оних производа који нису оригинално српски, већ припадају мултинационалним компанијама које раде у Србији и могле би да извозе на кинеско тржиште", наглашава Закић, док су двојица председника већ најавила да ће суве шљиве и боровнице из Србије бити на тржишту Кине. 

Саговорница истиче да је тако створена прилика и европским компанијама које би желеле да унапреде сарадњу са Кином да пронађу излазни пут за високе царине и друге препреке. 

"А ту је и шанса да додатно привучемо кинеске инвеститоре на српско тржиште, јер је ово и за њих позитиван утицај и шанса да се искористе остали споразуми о слободној трговини које Србија има са Европском унијом и Русијом", наводи Закић.

Подршка Експу и научно-истраживачкој сарадњи

Си је такође нагласио да су практични кораци и кинеска подршка Србији у организовању Експа 2027. године, затим увоз више квалитетних српских производа, као и сарадња у научно-истраживачкој области која подразумева и боравак 50 младих научника из Србије у Кини.

Такође, кинески председник је истакао да ће позвати 300 младих људи из Србије на студије у Кини, те да ће један од корака бити и даље отварање директних летова из Србије ка кинеским градовима.

"Гледајући у будућност, изградња заједничке будућности Србије и Кине у новој ери је стратешки избор", рекао је Си и нагласио да ће Кина на том путу стајати раме уз раме са Србијом.

Заједничка будућност у Европи, по први пут 

За сада је нејасно како ће ЕУ реаговати на нови вид сарадње Кине и Србије.

Одлазећи амерички изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар је уочи Сијеве европске турнеје навео да долазак кинеског председнка у Француску, Србију и Мађарску има за циљ да забије клин међу европским државама.

Александар Митић са Института за међународну политику и привреду истиче да ниво заједничке будућности Србије и Кине није стварање алијансе против било кога, па тако ни ЕУ и НАТО-а. 

"То је поштовање специфичне позиције Србије као војно-неутралне и политички независне земље, која не жели да уводи рестриктивне мере, односно, санкције. То је и борба против политике двоструких стандарда и једног поретка", наглашава саговорник РТС-а.