МКГ: Главни приоритет демилитаризација, Приштина да повуче специјалце са севера КиМ

"Косово би требало да повуче своје специјалне полицијске јединице из региона са српском већином, а док то не учини, требало би да их распоређује штедљиво и само у координацији са мировним снагама НАТО-а, Кфором, које становништво на северу виде као веродостојније с обзиром на њихову посвећеност неутралности", сматра се у извештају.

Додаје се да ће у одсуству свеобухватног политичког решења за ситуацију на КиМ, терет бити на Европској унији, САД и НАТО-у који би требало да, како се наводи, одрже мир и спрече ескалацију ситуације док не сазре услови за договор.

Као други приоритет истиче се "обезбеђивање потреба Срба на КиМ – "са или без формалног оквира за аутономију".

"Људи на северу зависе од школа, универзитета и здравствених установа којим управља Србија. Већина становништва ради на пословима које директно или индиректно плац́а Београд, а многи добијају социјално осигурање, све у српским динарима, преко мреже пошта и банака које Приштина жели да затвори", пише у извештају.

Препереке за запослење – етничка дискриминација и језичке баријере

Додаје се да етничка дискриминација и језичке баријере спречавају већину Срба на КиМ да буду на редовном тржишту рада.

"Ако изгубе приступ српским пословима и бенефицијама, многи ће емигрирати. ЕУ и САД би требало да подстичу Косово да гарантује да ће ове кључне српске услуге наставити да функционишу. Такође треба да наставе да врше притисак на Приштину да укине забрану увоза хране и лекова из Србије, као и коришћења српског динара.

"У свим овим стварима, Косово треба да следи вођство ЕУ и САД", наводе из Међународне кризне групе. Истиче се да "разумно решење" за ситуацију на КиМ већ постоји и да је оно на столу.

"У децембру 2022. године, Европска унија, која посредује у спору Београда и Приштине од 2011. године, предложила је далекосежни споразум о нормализацији којим Србија неће формално признати независност Косова, већ ће се понашати као да оно јесте независно", наводи се у извештају.

Додаје се да би, заузврат, Приштина српској мањини дала самоуправну јединицу која би се састојала од десет општина у којима претежно живе Срби.

"Однос две стране вероватно остаје замрзнут"

У документу се наводи да је тачка спорења управо Заједница српских општина, коју Приштина и Београд различито називају. "Различити називи одражавају неслагање око њеног обима и њених овлашћења", пише у извештају.

Са друге стране, од Београда се захтева да престане да подржава, како се наводи, "паравојне активности и да процесуира оне који су умешани у убиство косовских полицајаца у мери у којој је то под његовом јурисдикцијом".

Кљако оцењује МКГ, мале су шансе да дијалогом, уз посредство ЕУ, могу да се превазиђу ове препреке, а однос Београда и Приштине вероватно ће остати замрзнут.

"У том контексту, и стране и спољни актери који желе мир на Западном Балкану треба да усмере своју пажњу на смањење краткорочног ризика од насиља, а затим и на оствариве циљеве који могу да подстакну политичку стабилност у случају неуспешног пробоја у споразуму о нормализацији", наводи се у извештају.