Рат на истоку Европе променио вољу Уније за проширење, каква је перспектива Србије

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи остаје при ставу - Србија треба да отвори нови кластер. Брисел, појашњава, примећује напредак Србије на терену, и само отварањем, сматра Вархељи, државе могу да се мотивишу да иду напред на путу европских интеграција.

"Проширење је трансформативни процес. Наши партнери су донели суштинску одлуку да изаберу пут ка Европској унији. Зато када постоји напредак, морамо да донесемо све како би се ишло напред. Тако проширење остаје кредибилно", наводи Оливер Вархељи, европски комесар за проширење.

Они који прате перспективу интеграција у Бриселу сведоче - рат на истоку Европе променио је вољу Уније за проширење. Претходне деценије, није јасно демонстрирала да жели да прими земље Западног Балкана. Сада је, кажу у Националном конвенту, то безбедносно питање.

"Више немамо ту врсту дисонантних порука које су долазиле са једне стране из Брисела, од Европске комисије и од самих институција Европске уније и од земаља чланица. Дакле, из главних градова земаља чланица и њихових служби за спољне послове. Негде је сада јасно да је то заиста важно, пре свега Европској унији", каже Бојана Селаковић из Националног конвента о Европској унији.

"Украјина и Молдавија у врло кратком року започеле преговоре о чланству"

Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела, оцењује да је то посебно видљиво у случају источно-европских земаља - Украјине и Молдавије које су у врло кратком року започеле преговоре о чланству.

"Грузија је добила статус кандидата, иако је то до пре неколико година било немогуће. Геополитички императив да се погура процес проширења мање је видљив на Западном Балкану, уз можда изузетак Босне и Херцеговине која је добила политичку или геополитичку подршку да направи наредни корак. У случају Србије се пре може говорити о некој врсти продуженог застоја него о новом замаху у процесу приступања", каже Гајић.

Србија последње поглавље отворила 2021.

Последњи замах Србија је имала 2021. када је отворила последње поглавље. Познаваоци праве рачуницу, тим темпом преговараће још деценију. Напредак у владавини права, усклађеност спољне политике, унапређење изборног процеса, без испуњења тих услова одређене чланице сматрају Србија не може даље у преговорима. Не изоставља се ни примена споразума о нормализацији односа са Приштином.

"Имајући све то у виду, ако заиста и постоји неки нови замах за процес приступања на Западном Балкану, нема наговештаја за сада да би и Србија могла да буде међу земљама које би то искористиле и у догледно време, у овој години отворила нека нова преговарачка поглавља и кластере", наводи Гајић.

Указује да се са проблемима и слабим изгледима за напредак суочавају и Северна Македонија и Албанија због билатералних проблема са суседима - Грчком и Бугарском.

"Земља у којој се види простор за стварни напредак је Црна Гора, ако задржи политичку стабилност", додаје Гајић.

Реформском агендом до ЕУ

Бојана Селаковић из Националног конвента о Европској унији наводи да ни оне земље које су увеле санкције Русији, нису у формалном смислу напредовале много у процесу европских интеграција.

"Имамо чињеницу да, рецимо, све друге земље у региону, и ако јесу, увеле санкције Русији, ни оне нису у формалном смислу напредовале много у процесу европских интеграција. Као што сам рекла, то је негде између осталог било и последица тога што и сама ЕУ није била сигурна шта жели од процеса проширења. Ми сада имамо читав сет нових инструментата који се убрзано припремају и који на неки начин треба да откоче читав процес европских интеграција", наводи Селаковићева.

Пре свега кроз план раста за Западни Балкан. Обавеза је да свака земља припрема реформску агенду којом би мапирала скраћени пут, а са резултатима би стигла финансијска подршка, и још важније, приступ заједничком европском тржисту и привилегијма које су до сада имале само чланице.