Ставови српске заједнице на КиМ - дубока забринутост, незадовољство и страх од отвореног конфликта

Резултат анализе "Актива", који је представљен у Приштини, бележи значајно погоршање ставова српске заједнице у свим сегментима – од међуетничких односа до перцепције безбедносне ситуације.

"Растући страх од конфликта и политичка напетост, резултирали су дубоким песимизмом унутар српске заједнице, посебно у вези с очекивањима за будућност и општим осећајем безбедности", наводи се у анализи.

Код Срба је присутан растући осећај несигурности и неповерења, што отежава политичку и друштвену динамику, а догађаји као што је неуспели дијалог између владе у Приштини и Срба, довели су до озбиљне забринутости – што може имати дугорочне негативне последице на међуетничке односе и сарадњу међу заједницама, резултат је анализе трендова за 2023. годину.

Већи степен песимизма и страха

Анализа показује да је међу Србима прошле године забележен већи степен песимизма у односу на све претходне, као резултат растућег страха од могућег отвореног конфликта.

Према анализи, готово 95,5 одсто испитаника изражава дубоку забринутост због тренутног стања на КиМ, сматрајући да се ситуација не одвија у добром смеру, док чак 57,1 одсто испитаника верује да ће живот за Србе бити гори за три године.

Када је реч о идентификованим проблемима, 69,2 одсто испитаника истиче политичку нестабилност као главни изазов на КиМ. На северу КиМ, 88.9 одсто испитаника тврди да су они или чланови њихових породица директно били угрожени.

Када је реч о поверењу у политичке лидере, које је кључно за опстанак и просперитет заједнице посебно у друштвима с последицама ратних сукоба, анализа је показала рекордних 83,6 одсто испитаника који су се изјаснили да не постоји политичар или политичка партија којој верују.

"У вези с тим треба истаћи да становници севера Косова изражавају посебно ниско поверење према влади и полицији Косова. Када је реч о међународној улози, 56,9 одсто испитаника сматра да је Русија најбољи бранилац интереса Срба на Косову", наводи се у резултатима анализе.

Ставови о ЗСО

Истиче се и 18,9 одсто испитаника сматра да ће Заједница општина са српском већином бити формирана, док 40,5 одсто њих оцењује формирање ЗСО најприхватљивијим за косовске Србе. Осим тога, 14,8 одсто испитаника подржава идеју разграничења

Налази анализе трендова истичу општу забринутост због неразрешених питања попут формирања ЗСО и апатије према могућностима за дугорочно решење које би Србима обезбедило неопходну заштиту.

Анализа показује и да је приметан недостатак интересовања политичких актера да узму у обзир потребе невећинских заједница на КиМ.

"Запажен је мали или готово никакав напредак када су у питању воља и спремност институција да унапреде примену закона, који регулишу права невећинских заједница", наводи се.

Кризе и (не)поштовања права

Према закључцима из истраживачких активности НВО "Актив" и других организација цивилног друштва, које се баве питањима невећинских заједница, приметан је недостатак опипљивог напретка у погледу поштовања права заједница, а која су темељ свих уставних и законских оквира КиМ.

Кризе које су се десиле током 2022. године, посебно на северу КиМ, тичу се питања владавине права и директно су одраз високог степена нелагодности који доживљавају припадници невећинских заједница.

Припадници српске заједнице су углавном забринути за своју физичку безбедност, пре свега у вези са динамиком између Београда и Приштине.

"Често говоре о атмосфери страха, уз проблеме са имовинским правима, приступом услугама и културним наслеђем.  Повратници се суочавају са проблемима у приступу документима", наводи се у анализи.

Као главна препорука истиче неопходност новог и свеобухватног приступа решавању кризе, који би био фокусиран на заштити права и побољшању квалитета живота српске заједнице на КиМ, оцењује се даље.

"Политика и доносиоци одлука препоруке треба да схвате као подстицај за хитне мере за побољшање институционалног поштовања закона који штите права невећинских заједница и унапређење њиховог животног стандарда", наводи се у анализи трендова, подржане од стране Националне задужбине за демократију (National Endowment for Democracy – NED).