Редови испред шалтера у српским срединама на КиМ, јужно од Ибра динара нема од почетка месеца

Неколико десетина хиљада прималаца социјалне помоћи и дечијег додатка из буџета Владе Србије, данас није могло на Косову и Метохији да подигне динаре, јер их у филијалама Поште и Поштанске штедионице нема. У међувремену, представници Срба - поднели су захтев за оцену уставности уредбе централне банке која уводи евро као једину валуту у платном промету на КиМ.

Редови испред филијала Поште и Поштанске штедионице у више српских средина на Косову и Метохији. Обавештени су корисници социјалне помоћи и дечијих додатака да су им динари уплаћени и дошли до шалтера и банкомата. Остало је да су добили информацију о уплати али већина није добила и динаре.

Док је у северном делу Косовске Митровице могло подићи највише до 10.000 динара, у срединама централног Косова динара нема данима.

У два покушаја централне власти у Приштини спречиле су улаз динара на КиМ, преко овлашћене компаније за пренос драгоцености и новца.

У Пошти и Поштанској штедионици у српским срединама јужно од Ибра, динара нема од 1. фебруара.

Стога је адвокат Василије Арсић у лично име, а ради заштите права Срба, поднео захтев уставном суду у Приштини за оцену уставности уредбе о евру као јединој валути у фискалном систему и платном промету на Косову и Метохији.

Подносилац захтева Василије Арсић сматра да је тај члан противзаконит, јер приштинска централна банка нема права да доноси такву всрту одлуке.

"Уставом Косова је дефинисано да се употреба валуте, односно платни промет уређује законом а не уредбом. На Косову још не постоји закон који уређује и регулише која је валута у промету а из ранијих уредби УНМИК-а које су још увек на снази, динар је у оптицају као законита валута. Члан уредбе ЦБК противзаконит и противан Уставу. Зато тражим оцену суда да уредбу прогласи ништавном и члан уредбе стави ван снаге и да се настави са употребом динара у платном промету“, наводи Арсић.

Додаје да очекује да уставни суд његов захтев разматра у најкраћем року, зато што је то горуће питање и јер се ради о инетерсеима велике заједнице на КиМ, која је угрожена уредбом.

У захтеву је истакао да су уредбом угрожена права на имовину, на живот, на достојанство, те да су Србима, којима и он припада, угрожена основна права загарантована уставом.

На одлуку централне банке негативно су реаговали Срби на КиМ, представници власти у Београду, званичници међународне заједнице, захтевајући укидање уредбе или пролонгирање њеног спровођења.