Четвртком у 9: Колико кошта динар на Косову и Метохији

Уредба приштинске централне банке о укидању динара на Косову и Метохији је ступила на снагу. Власти у Приштини позвале су централну банку да дозволи транзитни период за грађане како би се прилагодили новим прописима.

Председник Србије Александар Вучић обратиће се јавности где ће упознати грађане о најважнијим детаљима разговора са представницима Квинте и ЕУ поводом најновије одлуке власти у Приштини.

Одлука Приштине да забрани употребу динара и да евро буде једина валута поставља питања – како ће се исплаћивати плате, пензије и социјална давања. Приштина је дала прелазни рок да се уредба примени. 

Поводом одлуке власти у Приштини, огласио се и Стејт департмент и саопштио да су Сједињене Државе дубоко разочаране и да се противе плану Приштине да настави са применом одлуке о забрани употребе страних валута, укључујући и српски динар. 

Европска унија, додуше не доводећи у питање одлуку Приштине, упозорава да кратак период за примену у комбинацији са недостатком информација и практичних решења за погођене, ризикује да озбиљно закомпликује њихове животе. 

Старовић: Желим да верујем да ће међународна заједница неће дозволити Приштини примену одлуке

Гостујући у емисији Четвртком у 9, државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић каже да више од 87 хиљада корисника, према проценама, на Косову и Метохији директно зависи од новца који стиже из централне Србије, било да је реч о пензионерима, учитељима, наставницима, лекарима и да је Поштанска штедионица тренутно једина која функционише у српским срединама на КиМ, али да нема места паници.

"Оно што просто морам да кажем, колико год разлога за забринутост имали, а свакако да имамо због свега овога, мислим да нема потребе за било каквом паником. Јер, једина ствар која је сигурна, а то је да не можемо и нећемо дозволити да наши сународници на Косову и Метохији остану без средстава за живот", рекао је Старовић. 

Истиче да Београд жели да делује на дипломатском плану и да се након прилично жестоких реакција из међународне заједнице, укључујући и Стејт департмент, отвара простор за нешто жешћи притисак на Аљбина Куртија који би, како је рекао, негде морао да уроди плодом.

"Ово није једина ситуација са којом се ми суочавамо у претходним месецима. Имамо покушај укидања издвојених институција. Такође, имали смо покушај затварања МТС-а. Нема српске породице на простору КиМ која директно не зависи од неке врсте давања из Републике Србије, било да говоримо о платама, пензијама, социјалној помоћи, дечјем додатку... И мислим да је сада јасно, након ове мере која је донесена, па готово у тајности, да су противник Аљбину Куртију и његовом режиму заправо сви Срби на простору КиМ. Желим да верујем да међународна заједница, ипак, тако нешто неће дозволити", истиче Старовић.

Васић: Постоји разлика у новцу који смо извезли и увезли, ту је једно од решења

Финансијски консултат Владимир Васић каже да уколико се деси да евро буде једина валута којом ће моћи да се тргује, да ово јесте економско, али и политичко питање и да све треба имати у виду када се буде тражило решење.

"Убеђен сам да држава Србија неће дозволити да ти људи остану без свог новца. Технички, то може да се направи. Ја бих рекао да је један од начина тај где ми имамо ситуацију да смо на територију Косова и Метохије послали између 500 и 800 милиона евра продате робе, а увезли смо до 100 милиона. Тако да ту постоји једна разлика у новцу којег има и можда и ту треба тражити решење", наводи Васић.

Истиче, на питање шта ће српски грађани да раде због потенцијалне конверзије новца и плаћања провизије, да је евро на простору КиМ присутан од 2002. године, као и динар, који би заправо могао да постане нека врста девизног рачуна.

"Да ви са тог рачуна можете да користите тај новац, а да то буду еври. Исто тако, 86.000 људи би требало да имају рачун негде, да ли је то у централној Србији, па да добију неку картицу коју могу да користе за плаћање на територији (КиМ), и то је је за разматрање", каже Васић. 

Новаковић: Притисак на позицију Србије у самом дијалогу

Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове наводи да остаје питање како ће да функционишу школе и болнице, које су Ахитсаријевим планом предвиђене да буду финансиране од стране Србије.

"Са овом забраном промета динара, ефекат који се постиже је и директан удар на све оне институције које функционишу на територији Косова и Метохије, и самим тим, то је удар на ширу српску заједницу на КиМ. Са друге стране, то је и притисак на Србију, односно на позицију Републике Србије у самом дијалогу", истиче Новаковић.

Наводи и да је саопштење Стејт департмента много чвршће од онога што је у неким ранијим ситуацијама било речено, чак и у поређењу са саопштењем Квинте.

"Саопштење може да сигнализира одређену врсту промена. Међутим, тренутно је у Приштини на власти политичка елита која се показала, до сада, прилично резистентном. Прва ствар, нису били на власти у оном моменту када је Косово једнострано прогласило независност и нису имали багаж неке захвалности према појединим државама на Западу. Са друге стране, платформа 'Самоопредељења' је настала на противљењу Ахтисаријевом предлогу. И у том контексту је заснована на одређеним начинима и политичкој визији како мисле да преговори између Београда и Приштине треба да иду и шта треба да буде коначни циљ", закључује Новаковић.