Конститутивна седница Скупштине Србије 6. фебруара

Од 18 листа које су учествовале на изборима 17. децембра десет је освојило посланичке мандате и могућност да учествује у раду парламента.

Скупштина је конституисана потврђивањем мандата две трећине од укупно 250 народних посланика чиме почиње и нови сазив Скупштине Србије.

На дневном реду су и избор председника и потпредседника Народне скупштине, именовање генералног секретара, избор чланова радних тела, као и избор чланова сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.

Републичка изборна комисија (РИК) усвојила је раније данас извештај о спроведеним изборима за народне посланике Скупштине Србије, чиме је омогућено да се закаже конститутивна седница републичког парламента.

РИК је 12. јануара прогласила изборне резултате, а 22. јануара донела решење о додели мандата народним посланицима новог сазива. Од укупно 250 мандата, листа "Александар Вучић - Србија не сме да стане" освојила је 129 мандата, "Србија против насиља" 65, "Ивица Дачић - премијер Србије" 18, "Нада за Србију" 13, "Ми - глас из народа" 13, СВМ 6, "Уједињени за правду - Усаме Зукорлић, Томислав Жигманов" 2 мандата, "СДА Санџака - Сулејман Угљанин - Политичка борба Албанаца се наставља - Шаип Камбери" 1, "Руска странка - Слободан Николић" 1 мандат.

Према Уставу и закону о избору народних посланик, парламент треба да се конституише у року од 30 дана од дана проглашења коначних изборних резултата.

Председава најстарији посланик

Народна скупштина на првој седници, коју сазива председник парламента из претходног сазива, а којој председава најстарији посланик, потврђује посланичке мандате. Уколико најстарији народни посланик не може или не жели да председава, седници Народне скупштине председава следећи најстарији присутни народни посланик.

Председавајућем, односно председнику Народне скупштине, у раду помаже по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине.

Народни посланик стиче права и дужности у Народној скупштини од тренутка потврђивања мандата, а на основу уверења о избору за народног посланика и извештаја државног органа о спроведеним изборима.

Након потврђивања мандата, народни посланици полажу заклетву.

Избор председника Парламента

Предлог кандидата за председника Народне скупштине подноси најмање 30 народних посланика. Народни посланик учествује у предлагању само једног кандидата за председника Народне скупштине, а председавајући доставља народним посланицима све примљене предлоге кандидата за председника парламента.

О предлогу кандидата за председника Народне скупштине отвара се претрес, након чега председавајући утврђује листу кандидата за председника Народне скупштине, по азбучном реду презимена.    

Пре него што ће се бирати председник парламента, доноси се одлука да ли ће се гласати тајно или јавно. Уколико Народна скупштина одлучи да се гласа јавно, гласа се прозивком. За председника Народне скупштине изабран је народни посланик за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика.

Ако су предложена два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поступак избора се понавља. Ако је предложено више од два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поновиће се гласање о два кандидата који су добили највећи број гласова, односно између више кандидата који су добили највећи једнаки број гласова.

Уколико ни у другом кругу председник Народне скупштине није изабран, поступак избора се понавља. Када је реч о формирању Владе Србије, рок за то је 90 дана од дана конституисања Скупштине, а кандидата за председника владе Народној скупштини предлаже председник Републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа.

Избор владе

Када кандидат за председника владе представи свој програм и предложи састав  на седници Народне скупштине, о кандидату за председника владе, изнетом програму и кандидатима за чланове владе отвара се претрес.

Одмах по завршетку претреса, председник Народне скупштине заказује дан за гласање о програму владе и избору председника и чланова владе.  Гласање је тајно, с тим да Народна скупштина може да одлучи и да се гласа јавно, тачније прозивком.

Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика. Уколико Народна скупштина у року од 90 дана не изабере владу, или ако не изабере нову владу у року од 30 од дана када је претходној престао мандат, председник Републике је у обавези да распусти Народну скупштину.