Вучић у Скопљу: Србија отворена за све идеје поводом заједничког регионалног тржишта

У Скопљу су у овкиру иницијативе Отворени Балкан потписана два протокола који ће омогућити успостављање слободног тржишта рада за земаље Отвореног Балкана, у Србији, Северној Македонији и Албанији.

Потписан је Протокол о спровођењу споразума о условима за слободан приступ тржишту рада на Западном Балкану и Протокол о повезивању шеме електронске идентификације грађана Западног Балкана.

Споразуме је у име српске стране потписао држвни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић, а испред Албаније и Северне Македоније представници надлежних министарстава.

Председник Александар Вучић је изјавио данас пре потписивања да ће ти протоколи омогућити да од 1. марта ступи на снагу потпуно слободно тржиште рада земаља Отвореног Балкана.

Председник Александар Вучић рекао је да би од 1. марта на снагу требало да ступи потпуно слободно тржиште рада земаља Отвореног Балкана. 

Указао је да ће у данас у 14 сати бити потписана два проткола која су од изузетног значаја. 

"И то смо месецима чекали, што значи да би од 1. марта коначно требало да ступи на снагу оно о чему смо говорили, а то је потпуно слободно тржиште рада у земљама Отвореног Балкана - Србији, Северној Македонији и Албанији. То је велика и важна вест и мислим да ће у многоме да допринесе стварању бољег пословног амбијента и за домаће и за стране компаније, превазилажењу проблема са недостајућом радном снагом", рекао је Вучић.

Босна и Херцеговина очекује хитно отварање преговора са Европском унијом, рекла је председавајућа Савета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто која се путем видео-линка обратила учесницима састанка у Скопљу.

"Чињеница да имамо овако висок степен усаглашености па чак и консензуса када је у питању надоградања и имплементација новог плана раста Западног Балкана је додатно охрабрење и подстицај за све нас на додатни рад" , нагласила је Кришто.

Додала је да будућност региона Западног Балкана примарно зависи од спремности да се настави сарадња "која ће омогућити да проналазимо компромисе за трајна и одржива решења".

Премијер Црне Горе Милојко Спајић изјавио је да је план Европске уније о брзом развоју Западног Балкана велика шанса за цео регион, посебно за привлачење страних инвеститора.

На панел дискусији на самиту лидера Западног Балкана и ЕУ у Скопљу, Спајић је рекао да је боравио у Давасу и да је разговарао са 52 инвеститора из Европе.

Како је рекао, они су му рекли да им је доста лепих политичких порука, већ да желе да виде да новац из ЕУ долази у регион.

"Они желе да виде прави развој региона и желе да виде више ангажовања ЕУ. И мислим да је план раста ЕУ И то је заиста велика прилика за све нас. Мислим да је план раста ЕУ велики сигнал", поручио је Спајић.

Нагласио је да би циљ целог региона требало да буде да својим грађанима обезбеде просек стандарда у ЕУ.

Помоћник државног секретара САД за Европу и Евроазију Џејмс О'Брајен рекао је да ће се на овом скупу, поред осталог, одлучивати о конретним иницијативама од којих би корист имали грађани овог региона и предузетници.

О‘Брајен је истакао стварање јединствене европске платне зоне што би донело уштеду од око пет одсто сваки пут када се обавља трансфер новца у региону и изван њега и такозваних 'зелених коридора' – термин који се односи на приоритетне путеве за превоз важних роба.

О'Брајен је подсетио да су недавна истраживања показала да камиони проводе више од 80 одсто свог времена чекајући на граничним прелазима широм Западног Балкана. "Немогуће је тако водити посао који зависи од прелазака преко граница. Увођење зелених коридора омогућило би земљама региона да лако функционише промет радне снаге и предузентиштва не само овде, већ и у Европи. То би довело и до смањења трошкова", навео је О'Брајен.

Најавио је да би данас требало да се ради на развоју механизма примене, односно да се избегну стални одласци у Брисел.

Генерални директор за суседство и преговоре о проширењу ЕУ Герт Јан Копман рекао је да је План раста убрзао процес трансформације тржишта у региону и убрзао кретање региона ка ЕУ и самим тим значајно подстакао процес приступања ЕУ. Додао је да је међусобна интеграција кључна, с обзиром на величину појединачних привреда, како би се обезбедила максимална економска корист.

Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски рекао је да План раста за Западни Балкан представља моћни симбол посвећености ЕУ реформама широм Западног Балкана и одлучну жељу за трансформацијом и усаглашавањем регионалне економије стандардима ЕУ.

"Ова посвећеност није само декларациона, већ се огледа кроз грантове и повољне кредите. Помоћу Плана раста земље Западног Балкана спровешће фундаменталне реформе и створити снажне везе кроз регионална тржишта. У овом процесу приступ финансијској помоћи је кључни елемент", рекао је Ковачевски на панел дискусији лидера региона у Скопљу.

Додао је да стратегија двојне интеграције не само да убрзава процес приступања Европској унији, већ доноси и непосредне користи региону у виду повећања трговине и инвестиција, побољшане конкурентност и регионалне повезаности.

Како је нагласио, успостављање заједничког регионалног тржишта је од виталног значаја из два кључна разлога.

"Прво, оно игра кључну улогу у ослобађању економског потенцијала региона, отварајући врата за локална предузећа и раднике, и чинећи га привлачнијим за европске инвеститоре. Друго, ово тржиште делује као одскочна даска ка јединственом тржишту Европске уније прихватањем и применом стандарда Европске уније", рекао је Ковачевски.

Премијер Албаније Еди Рама рекао је да Западни Балкан не треба да чека да уђе у Европску унију, већ да би требало пре тога сви у региону да се међусобно повежу.

Рама је на скупу "Западни Балкан - Европска унија" у Скопљу рекао да је процес интеграција веома дугачак и да је велики јаз између онога што добијају земље чланице ЕУ и шта добија регион у процесу евроинтеграција.

"Једна од наших суседних земаља, да кажете, која је део ЕУ, добије од ЕУ сваке године 4.000 по становнику. Из ЕУ, из буџета, а ми овде добијамо 123 евра по становнику. То је јаз", рекао је Рама и додао да се ради и о другачијем начину гледања на регион и другачијем разумевању региона од стране ЕУ.

Према његовим речима, то је велики изазов, поготово за регион који тежи да постане део фамилије. Рама је поменуо и Берлински процес за који је рекао да се он дешава само једном годишње, у једном дану, али да је битан и други дан и сви наредни до наредног скупа.

Како је нагласио, зато је покренут Отворени Балкан, да би се бавио дневним политикама. "Циљ су били добици не само у региону, већ и у Европи. Али у ствари, оно што смо урадили, покушали смо да прогурамо агенду споразума који је део овог плана раста и јединственог тржишта", истакао је Рама.

Премијер Албаније предложио је две ствари - да се формира политички круг и да се одржавају редовни састанци и техничку координацију.

"Иако смо данас веома одушевљени, ми смо и даље Балканци, знате, и ако не дођете и не спојите нас, спремни смо да поново забрљамо. Друго је техничка координација. Веома је важно да министри интеграција земаља региона добију јасну поруку од руководства (ЕУ)", рекао је Рама.

Председник Александар Вучић изјавио је на скупу "Западни Балкан и ЕУ" да је веома важно да регион буде повезан, да функционисање тзв. зелених трака на прелазима има највећи значај за Западни Балкан, и поручио да ће када је реч о заједничком регионалном Србија ће бити отворена за све идеје и спремна да их реализује.

"За нас су важније зелене траке од јединствене европске платне зоне, што је такође важно. Не занемарујем нити потцењујем значај СЕПА, али су за нас зелене траке од највеће важности. То ће бити од велике користи у стварању бољег пословног окружења за све нас, за наше људе али и за све остале који би желели да улажу у овај регион", рекао је Вучић на састанку о еврпоском Плану раста за Западни Балкан.

Када је реч о заједничком регионалном тржишту, Вучић је истакао да ће Србија бити потпуно отворена за све идеје и спремна да их реализује.

"Имам велику молбу за све вас из регионалних организација и из Европске уније да нам помогнете у неким питањима, јер ћемо морати да решимо неке тешке проблеме са којима ћемо се суочити. Морамо да се ускладимо када је реч о економским мерама, политици субвенција и свему осталом, пре него што уђемо у ЕУ", рекао је председник Србије.

Што значи, како је додао, да "ако постоје неке мере које су државе или ентитети већ предузели, рецимо, ако желимо да подстакнемо компаније које улажу у Србију, не можемо се обавезати да ће та подршка стати пре 2025. или 2026. јер не знамо да ли ћемо бити део Европске уније или већ знамо да нећемо бити део ЕУ", рекао је Вучић.

Нагласио је да у годинама не можемо себи да пуцамо у ногу када је о томе реч и да су то питања која ћемо морати да решимо.

Панел дискусијом лидера региона у Скопљу почео скуп је "Западни Балкан и ЕУ".

Дискусији присуствују премијер Северне Македоније Дмитар Ковачевски, председник Србије Александар Вуцић, премијер Црне Горе Милојко Спајић, премијер Албаније Еди Рама, премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти.

Састанку присуствује и генерални директор Директората ЕК за суседство и преговоре о проширењу Герт Јан Копман и помоћник америчког државног секретара за Европу и Евроазију Џејмс О'Брајен.

Путем видео-линка присутнима ће се обратити и председница Савета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто.