Србима на КиМ примања стижу у динарима – како ће живети ако Приштина забрани српску валуту

У српским срединама готово нема породице у којој неко нема примања из буџета Србије. Искључиво у динарима.

У здравству, просвети, локалној самоуправи, комуналним службама, невладином сектору, у десет општина са српском већином запослено је на десетине хиљада људи.

На Косову, динар је све време, и након сукоба 1999. године, средство плаћања, и то преко филијала Трезора Србије, Комерцијалне банке, Поштанске штедионице и Поште. 

Поред запослених и пензионера, приходе у динарима имају и студенти, ђаци, деца у породицама слабијег имовног стања. У групи погођених биће и Албанци, са примањима из институција Владе Србије.

И пре саопштења Централне банке у Приштини о уредби усвојеној крајем децембра, НЛБ Комерцијална банка, најавила је да ће до краја јануара затворити филијале у српским срединама.

И то се поклапа са одлуком Приштине да се размена валута на Косову може обављати искључиво преко институција које лиценцира њена Централна банка.

"Оно што посебно брине, није представљен никакав модел који би значио алтернативни вид плаћања или модел којим би се решио финансијски систем, платни промет. Овде ће, без обзира на жељу централне банке, интервенција у првом реду ЕУ бити од пресудне важности како би се избегле било какве даље тензије. Наравно лоше је, можда чак и импликација лоших одлука и евентуалног могућег кажњавања свих који буду и даље наставили да користе динаре", каже Миодраг Милићевић, аналитичар.

Прошле године, због затварања пункта Јариње, Срби су месец дана били без динара. На банкоматима су их претварали у евре и подизали плате и социјална давања.

Месецима траје забрана пласмана српске робе на овдашње тржиште, а најава истискивања динара значиће и још мање државе Србије на Косову и све веће институционално одвајање Срба од ње.

Овдашњи Срби се питају шта је следећи потез власти у Приштини.