Старовић о Рачку: Велике силе неће признати своје учешће у великој обмани

Прошло је четврт века од антитерористичке акције у селу Рачку на Косову и Метохији. Тог 15. јануара 1999. српске безбедносне снаге напале су припаднике такозване ОВК који су били под оружјем, а у селу се налазило јако упориште терориста. Борбе су окончане у поподневним сатима, а полиција се по завршеној акцији повукла из села. Цивила на том месту није било.

После сукоба, представник ОЕБС-а Вилијам Вокер оптужио је Србију за, како је тврдио, масакр недужних сељана. То је био повод за агресију НАТО-а на Савезну Републику Југославију.

Државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић сматра да би велике силе, да није дошло до акције у Рачку, нашле други изговор за агресију на СРЈ.

“Тај наратив који је креиран о наводном масакру у Рачку послужио је да се Република Србија и тада Савезна Република Југославија оптуже за прекомерну употребу силе приликом борбе против терориста. Но, ако погледамо шта се све дешавало у наредним годинама, шта се управо ових дана одвија пред нашим очима у неким другим деловима света, можемо видети да су ти стандарди битно промењени и да се, наравно, различитим мерилима гледало на понашање и деловање наше државе тада, а потпуно на други начин на то како опет неке друге државе спроводе операције сличног типа“, рекао је Старовић.

Подсећа да се у селу Рачак се налазио штаб такозване 161. бригаде тзв. ОВК, који је спровео више терористичких напада – убиства полицајаца, војника, српских и албанских цивила.

“Било је неопходно, да дође до елиминације тог терористичког легла. Притом, посебне јединице полиције су на веома професионалан начин спровеле ту антитерористичку акцију, о њој је унапред била обавештена мисија ОЕБС-а, чак три тима верификатора су била присутна тог јутра, 15. јануара 1999. године, у рејону села Рачка“, наводи Старовић.

Може се доћи до непобитних чињеница

Истиче да имамо обиље налаза који недвосмислено говоре о томе да су елиминисани припадници тзв. ОВК.

“Говорим о налазима наших истражитеља, али и о сведочанствима Хелене Ранте, шефице финског тима патолога, која је била под невероватним притиском не само Вилијама Вокера већ и свог, финског министарства спољних послова, немачког министарства спољних послова, са циљем да она свој прелиминарни извештај, који је припремила, у тој мери модификује да га учини довољно нејасним, и да би након тога Вилијем Вокер могао да пласира тај наратив о наводном масакру цивила“, рекао је Старовић.

Истиче да данас постоји могућност да се дође до онога што представља неспорне и непобитне чињенице.

“Али то не значи да можемо рачунати на то да ће неке велике силе признати једну страшну грешку коју су направиле, односно сопствено учешће у једној великој обмани која је имала за нас веома трагичне последице, а говоримо о хиљадама изгубљених живота током агресије НАТО савеза на Србију и материјалној штети, која се свакако мери десетинама, ако не и стотинама милијарди долара“, рекао је Старовић.

Цело гостовање Немање Старовића можете погледати у видеу на почетку текста.