Дебата о сарадњи Србије и НАТО-а – искуства неутралних земаља и оних које то више нису

После више од два века, у Шведској се први пут помиње рат. Одустали су од политике неутралности и док чекају чланство у НАТО-у, прилагођавају се новим околностима и припремају за могућност одбране.

Аника Бен Давид, амбасадорка Шведске у Србији, каже да та земља трпи хибридне нападе чији је циљ да је дестабилизују, унесу страх, несигурност, неповерење међу људе али и у институције.

"Ти напади из иностранства делују координисано, па смо успоставили нове структуре, укључујући Центар за националну психолошку одбрану и ново Национално безбедносно веће при кабинету премијера. Подигли смо степен опасности од тероризма и подижемо свест грађана да морају да се припреме за случај оружаних сукоба", наводи Бен Давидова.

Промене традиционалног концепта рата и геополитичких околности, повећале су издвајања за одбрану широм Европе. Реагују и земље којима је неутралност део националне ДНК.

"Неутралност не значи равнодушност"

Заменица амбасадора Швајцарске у Србији Саскија Салцман наглашава да неутралност не значи равнодушност, додајући да је Берн осудио напад Русије на Украјину.

"Увели смо санкције Русији, као одговор на њено кршење међународног закона. Предузимамо акције даље од војне сфере, у смислу помoћи Украјини на различите начине", каже Салцманова.

Србија није заинтересована за приступање војним савезима, али ће допринети миру без употребе силе, став је Министарства одбране. Наша стратегија обухвата систем тоталне одбране.

Државни секретар Министарства одбране Немања Старовић истиче да то укључује војну и цивилну одбрану која се планира и спроводи у миру, елементарним непогодама и у рату.

"Та одбрана се дефинише у документу ‘Концепт тоталне одбране’ који прописује ангажовања свих расположивих ресурса ако постоји претња по безбедност земље. У том контексту се разматра и иницијатива о активирању регрутација", каже Старовић.

Партнерство Србије и НАТО-а напредује, ближи су једни другима него што се то чини на први поглед, оцена је шефа канцеларије НАТО-а за везу у Београду Ђанпјера Романа.

"Србија не само да дели вредности НАТО-а, него је наш сусед и заједно са нама промовише сигурност и стабилност у региону Западног Балкана и широј евроатлантској области", истиче Романо.

Напомиње да Србија предњачи у региону када је реч о цивилним и војним облицима сарадње.

"То радимо не зато што је лако већ зато што доприноси нашем развоју, унапређује се политички дијалог и разумевање. У свему што смо радили пробали смо да створимо партнерство које је кројено да одговора потребама и жељама Србије уз пуно поштовање њене војне неутралности", наводи Романо.

Од Србије зависи на који ће начин остварити ту сарадњу у оквиру програма Партнерство за мир, поручују из НАТО-а. Уз Босну и Херцеговину и Црну Гору, позив за учешће у програму добила је 2006. године на самиту Алијансе у Риги а члан је постала месец дана касније.