Зечевић за РТС: Француска има благонаклон однос према Србији, јасна разлика између Макрона и Шолца

На геополитичкој сцени као да је у току нова битка за поделу света у коме се позиције мењају готово из месеца у месец. 

Слободан Зечевић из Института за европске студије рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је шести Париски мировни форум окупио велики број учесника разних профила – од научника, председника великих компанија попут "Мајкрософта", али и појединих политичара. 

Како каже, једна од тема је била како превазићи ривалство у 21. веку, друга – еколошки проблеми, климатске промене које угрожавају живот на планети Земљи, а трећа – рат у Гази, као и украјински рат. 

"Мислим да је тема у вези са ратом у Гази била главна. Јуче је председник Макрон изашао са иницијативом да се успостави дуже примирје, да би се заштитило цивилно становништво на територији Газе. Није ту било неких кључних играча на светској сцени, као што је, рецимо, руски председник Владимир Путин или неко од руске администрације, они су искључени", напоменуо је Зечевић. 

Додаје да на скупу у Паризу није било ни Кинеза, ни Американаца на високом нивоу.

Шта је рат на Блиском истоку променио данас у свету

Рат у Украјини сада је другом плану, каже Зечевић и додаје да је рат на Блиском истоку променио ствари највише у Европи.

"У ствари, ми смо настрадали и од једног и од другог рата. Зато што рат у Украјини директно утиче на економски стандард становништва, европског становништва, на раст цена, на инфлацију. Што се тиче рата у Гази – велики број муслимана доселио се у Француску, Немачку, Шведску и сада имате апсолутну реакцију на рат у Гази на тај начин што се то муслиманско становништво у западним земљама буни, буди, излази на масовне протесте", указао је Зечевић.

Поручује да у Француској постоји озбиљна бојазан да дође до сукоба, јер је у тој земљи врло јака јеврејска заједница.

"Истовремено, имате велики број муслимана који живи у Француској. Данас ће бити одржане демонстрације у два сата – то су пројеврејске организације које се залажу за недискриминацију јеврејског становништва које је изложено данас нападима у западним земљама управо због тог рата у Гази", каже Зечевић.

Где је Србија била на Париском мировном форуму

Када је реч о учешћу Србије на Париском мировном форуму, Зечевић каже да је наша држава била представљена на највишем нивоу.

"С друге стране, усредсређени смо на односе између Француске и Србије", напоменуо је Зечевић. 

Како каже, нама је потребно да успоставимо поново снажно партнерство које смо имали са Француском у 20. веку, јер нам је потребна једна јака држава унутар ЕУ која би била пријатељска и имала благонаклон однос према Србији.

Одговарајући на питање има ли тога у овом тренутку, Зечевић каже да има у границама могућег. Према његовим речима, Француска више није она суперсила која је некад била и сами Французи говоре да су они сила средњег домета.

Међутим, види се јасна разлика односа председника Макрона за разлику од немачких власти, односно премијера Шолца, Аналене Бербок, напомиње Зечевић.

"Много је другачији став Француза према нама и оно што је такође битно у тренуцима када долазе ти велики напади на Србију у вези са Бањском, Французи су нам омогућили да изађемо из те изолације које су покушали да нам наметну на скупу у Шпанији. Председник Макрон се дуго задржао у разговору са председником Вучићем што је био сигнал да Француска не жели да Србија буде оштро нападнута од стране других", објашњава Зечевић.

О сусрету Вучића и Макрона у Паризу 

Зечевић напомиње да је главна порука сусрета Вучића и Макрона да ће јачати билатералне односе, да размишљају о неким новим пројектима, о усаглашавању када је реч о питањима пре свега европског пута Србије, али и питањима решавања кризе на КиМ.

"Јасне су и разлике и границе које Србија у овом тренутку ставља. Али и председник Макрон је заинтересован да се ствари одвијају у позитивном смислу, да долази до деескалације, да долази до смиривања стања на КиМ. Што се нас тиче, заинтересовани смо да не буде рата на Косову, а с друге стране имамо и неке своје границе које вероватно нећемо у овом тренутку прећи“, каже Зечевић.

Састанак 16. новембра у Бриселу

Зечевић је рекао да је тешко рећи шта се може очекивати од састанка Петковића и Бисљимија у Бриселу.

"Оно што је очигледно јесте да Албанци вероватно неће да успоставе Заједницу српских општина без неког много већег притиска западне стране", рекао је Зечевић и додао да притисак није довољан.

"Они се не обазиру много на тај притисак, они рачунају на то да ће 1. јануара бити укинуте визе за грађане Косова, рачунају на притисак на српско становништво, на исељавање Срба са КиМ у наредном периоду. Сталне су провокације албанских органа и власти према Србима. Значи, нису много заинтересовани за неко решење које је у складу са Бриселским договором", каже Зечевић.

Ко треба да изврши притисак на Приштину

Одговарајући на питање ко треба да изврши притисак на Приштину, Зечевић каже да су то, пре свега, Сједињене Државе, али да је ту и Европска унија.

"Али у ЕУ су врло различити ставови. Имате различит однос према Албанцима. Неко их гледа врло благонаклоно, као што је Немачка. Неко је мало критичнији, као што је Француска, али нема довољно јаког притиска на Приштину да се спроведе оно што је договорено раније", закључио је Зечевић.