Брнабић: Нема области у којој је забележено назадовање Србије у извештају ЕК; Жиофре: Проширење централно питање

Премијерка Ана Брнабић изјавила је, након што јој је Емануеле Жиофре предао Извештај Европске комисије о Србији, да је ЕК препознала јасан напредак Србије у свим кључним областима и да ни у једној области није забележено назадовање у реформама. Европска комисија објавила је данас извештај о Србији и годишњи пакет проширења.

"Најважније је да је ЕК препознала јасан напредак Србије у процесу европских интеграција и то је потпуно евидентно. У извештају не постоји ниједна област где је забележено назадовање у односу на прошлогодишњи извештај", рекла је премијерка.

Она је навела да је напредак забележен у свим областима, осим у три у којима је забележена стагнација, на пример, у рибарству где нисмо усвојили неки акциони план. Проверићу са ресорним министарством о чему се ради, додала је она.

Премијерка Брнабић је нагласила да је напредак забележен у свим кључним областима – владавини права, економији и области основних права.

Захвалила је ЕК на раду и труду да процени реформе у Србији у последњих 12 месеци.

Казала је да извештај представља пресек стања ствари, шта смо у последњих годину дана урадили да приближимо наше законодавство и правни оквир европском.

Напредак у правосуђу, боље оцене него 2022. године

Председница Владе је навела да је према извештају Европске комисије о Србији направљен известан напредак у правосуђу, што је боља оцена него што смо добили прошле године.

"Урадили смо прилично добар посао и ту је констатовано да је предузет низ корака како би се смањио простор за утицај политике на правосуђе", рекла је премијерка.

Како је истакла, то је нешто са чиме сви ми грађани Србије треба да се поносимо.

"То је тешка реформа и изгурали смо је сами, нисмо ту имали подстицај ни од организација цивилног друштва ни од релевантних организација које говоре да су за европске интеграције, ни, нажалост од опозиције, која говори да је за европске интеграције. Дакле, изгурали смо ово и настављамо даље, али ту имамо известан напредак и бољу оцену него 2022", рекла је Брнабићева.

Додала је да смо имали ограничен напредак у борби против корупције.

"Имали бисмо бољу оцену да смо усвојили стратегију у борби против корупције, преузимам одговорност на себе, нисмо довољно брзо радили, иако сам упозоравала читав тим из Владе да морамо да радимо брже и на време", рекла је премијерка.

Нагласила је да гарантује да ћемо у наредна два до три месеца направити стратегију и узети у разматрање све остале препоруке Савета Европе и ЕК.

"Важно је да је 2022. дошло до повећања броја правоснажних пресуда за корупцију на високом нивоу у односу на 2021. године и ту имамо добар напредак. То је оно што се конкретно мери и имамо већи број нових истрага. То су показатељи који су важни за наше грађане", поручила је Брнабићева.

План раста ЕУ Србији може донети инвестиције и пласман на велико тржиште

Председница владе je рекла је да план раста за Западни Балкан, Србији може донети проширене могућности за пласман роба и услуга из Србије у ЕУ и инвестицију од 0,7 одсто годишњег БДП.

Указала је на то да је велика ствар што ми данас имамо по први пут план раста за Западни Балкан који је иницирала председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у мају 2022. године.

"Тај план раста може нама много тога доброг да донесе. Он је повезан и са имплементацијом реформи, али предвиђа и додатна улагања у западни Балкан, укупно шест милијарди евра – две милијарде кроз бесповратна средства, што је практично поклон новац и четири милијарде евра кроз такозване меке кредите", истакла је Брнабићева.

Према њеним речима, уколико би Србија за наредне четири године искористила макар трећину од ових средстава, тј. уколико би та средства била пласирана у Србији, то би на годишњем нивоу значило инвестицију од 0,7 процената годишњег БДП-а. 

"Ми настављамо наше реформе, имамо напредак у скоро свим областима, нема назадовања нигде. Ово је добар показатељ колико смо се борили за наше европске интеграције у протеклих 12 месеци", закључила је Брнабићева.

Када је реч о делу извештаја ЕК о слободи медија, Брнабић је рекла да је остварен ограничен напредак у тој области, што је, како је рекла, боље него прошле године када није констатован напредак.

Додала је да је према извештају констатовано да је процес именовања чланова Савета РЕМ-а деполитизован, те да су власти и медијска удружења постигла договор у улози Савета за штампу, да је наша земља по први пут укључила Савет за штампу у закон.

Када је реч о области јавних набавки, Брнабићева је навела да је у извештају констатовано да је правни и институционални оквир за јавне набавке у Србији у великој мери усклађен са правним тековинама Европске уније и да је примећено да су уведене нове функционалности портала јавних набавки са циљем повећања транспарентности и функционалности.

Додала је да је у области основних права свеукупно констатован напредак, као и у области миграција.

Жиофре: Проширење централно питање

Шеф делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре рекао је да је у основи свих одлука које је Европска комисија донела, а у вези са извештајем ЕК о Србији за 2023, то да проширење заузима централно место у политици ЕУ, и додао да прилика постоји и да је треба искористити.

Морамо да радимо више и напорније унутар ЕУ у земљама кандидатима како бисмо остварили циљ – порука је да прилика постоји и да треба да је искористимо, рекао је Жиофре и додао да је то део много ширег пакета проширења који је данас ЕК усвојила.

Жиофре је рекао да је премијерки предао са овим извештајем и нови План раста за Западни Балкан који је био део овог пакета, а за који је ЕК предложила да се определи шест милијарди евра, две милијарде бесповратне помоћи док су четири повољни зајмови.

"Кључна порука која је дошла из Брисела је да ово није пакет као сваке године, другачији је, историјски је, комисија је препоручила отварање преговора са две земље, Украјином и Молдавијом, и спремност за отварање преговора са њима по одређеним условима, као и да се додели кандидатски статус Грузији и овај План раста за Западни Балкан", рекао је Жиофре.

Порука у основи свих ових одлука јесте да је проширење централно питање ЕУ, нагласио је Жиофре.

Морамо да радимо више и напорније, унутар ЕУ у земљама кандидатима како бисмо то остварили – порука је да прилика постоји и да треба да је искористимо.

Рекао је и да би Србија требало да интензивира реформе у свим областима и тако одговорио на питање новинара да ли треба остварити значајан напредак у реформама како би се завршиле до најављеног могућег датума за проширење ЕУ – 2030. године.

"Да ли је ово довољно добро за брз напредак? Моја порука је да морамо да интензивирамо реформе у свим областима, можемо да урадимо боље и можемо да имамо бољи извештај идуће године", рекао је Жиофре и додао да је потребно остварити напредак у реформама у свим областима.

Морамо да активирамо јавну расправу по том питању, како бисмо напредовали у овим реформама, нагласио је Жиофре.

На питање новинара да ли ће пакет помоћи земљама кандидатима у износу од 6 милијарди евра бити условљен напретком дијалога са Приштином, амбасадор ЕУ у Србији одговара да постоји низ обавеза које су обе стране преузеле.

"Желимо да се оне спроведу. То је начин на који ћемо гледати када говоримо о испуњавању критеријума", закључио је Жиофре.