Бојана Селаковић: Охрабрујуће би било када би се откочио процес отварањем поглавља у децембру

У годишњем извештају о реформама у Србији, у који је РТС имао увид, Европска комисија оцењује да је Београд постигао одређени напредак у области правосуђа и ограничени напредак у кључним областима владавине права из поглавља 23 и 24, везаним за борбу против корупције, организованог криминала и област слободе изражавања.

Координарорка Националног конвента, Бојана Селаковић наводи за РТС да постоји историјска шанса да се процес интеграције убрза, али иде неопходно да се убрзају реформе.

"Пре свега у овим фундаменталним областима у којима, колико чујемо овогодишњи извештај о напретку, препознаје одређене помаке што свакако јесте добро, али кад будемо видели пуни извештај, вероватно ћемо схватити да оно што су препоруке Националног конвента, то јесте много свеобухватније и некако дубље, јер ми заиста мислимо да на том путу и у том сегменту има још пуно тога да се уради. Због тога што су управо реформа правосуђа, борба против корупције, владавина права, кључне области без којих нема напретка ни у једном другом конкретном поглављу", наводи Селаковићева.

Док је у Београду боравила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен председник Србије Александар Вучић рекао је да Србија на европском путу мора још много тога да уради, али да су две највеће препреке за нас у овом тренутку питање Kосова и Метохије и неувођење санкција Русији.

"То је нешто што већ, ево, годину и по дана уназад, углавном можемо да слушамо за обе области. Овде је сада само питање, колико дуго заправо ће Европска унија бити флексибилна да дозволи да једноставно у тим областима и даље постоје одређене тензије на овој релацији Београд-Брисел, имајући у виду да у свим овим другим областима Србија се заиста и трудила јер ево ми сада имамо када погледамо тај проценат који је номинално већи у односу на претходни извештај, он подразумева усклађивање са некаквим резолуцијама, декларацијама које се односе на на односе са различитим актерима изван Европске уније али ту и даље није садржано оно што је суштински Европској унији у овом тренутку најбитније. Јер Европска унија сада то искључиво перципира из угла њене сопствене безбедности", наводи Селаковићева.

Неке ствари морају се имплементирати јако брзо и у Београду и у Приштини

Коментаришући препоруке за поглавље 35, које се односи на нормализацију односа Београда и Приштине, наводи да је сада јасно јасно да се неке ствари морају имплементирати јако брзо и у Београду и у Приштини и да ту сада постоји пуна подршка Европске уније.

"Када је у питању нормализација односа Београда и Приштине, ту је просто заиста сада јасно да се неке ствари морају имплементирати јако брзо и у Београду и у Приштини и да ту сада постоји пуна подршка Европске уније. Видимо колико је била жива активност у том неком смислу. Сада, за разлику од претходних година, поглавље 35 у својим мерилима за напредак управо ће се држати оно што се дешава у оквиру дијалога. Тако да некако јасно је да сада, без обзира на то што смо ми можда у неким другим областима  направили некакав напредак. Ово јесте кључно", наводи Селаковићева. 

Економске реформе такође "кључне"

Указује да Европска комисија "снажно" прати економске реформе, те да с тога радна група сматра да је портребно да оне буду у фокусу свих. Сигнал из Брисела је до сада био позитивнији када су у питању економске теме.

"Сада то добија једну нову димензију управо због плана за раст западног Балкана који између осталог доноси сада нешто ново што до сада нисмо имали случај да видимо. Ни раније земље које су биле кандидати за чланство то нису искусиле у тим фазама. А то је могућност да се приступи јединственом европском тржишту", наводи Селаковићева.

Међутим, указује гошћа Дневника 1, да би се то десило заиста реформски процеси морају такође да се одвијају несметано и да у њима нема ни стагнације, а камоли да можемо да долазимо у некакве фазе регресије.

"Дакле, ту се заиста сада очекује да се предузме низ некаквих конкретних активности. Јер ако желимо да приступимо заједничком европском тржишту онда у том домену ми морамо да имамо капацитете као и земље које то већ користе. Дакле, земље чланице Европске уније. И управо то је та тачка где се повезују економија и владавина права и долази до изражаја значај владавине права. Говоримо о корупцији, говорим о механизмима за борбу против монопола, за заштиту потрошача. Дакле, све оне ствари у којима ми и даље имамо пуно проблема без обзира на то што смо ми можда донели некакве законе, ускладили законодавство у одређеној мери у различитим областима и то сада улази у некакав укупан успешни проценат. Имплементација, ако буде фалила и даље ћемо добијати лоше оцене у том сегменту", наводи Селаковићева.

Процес европских интеграција и политичка воља

Осим од Србије, Европска комисија ће објавити извештаје и о осталим земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима. Како смо чули, од прошле године ту су и Украјина и Молдавија. Недавно је Урсула фон дер Лајен, док је боравила у Кијеву заправо пре два дана, рекла да је она одушевљена динамиком којом Кијев напредује на путу ка ЕУ. 

"Ви сте поменули да је сада историјски тренутак да се убрза процес европских интеграција. Тако је, али то је заиста нешто што ми сада задњих годину и по дана чујемо врло јасно и врло гласно, за разлику од периода неколико година уназад, па можда чак и свих десет година уназад. Дакле, сада је врло јасно шта је интерес Европске уније када је у питању процес проширења. Да ли ће земље које су кандидати или се налазе у неким блиским фазама то искористити на њима је", наводи Селаковићева.

Указује да Украјина сада демонстрира врло снажну политичку вољу да се некако докаже Европској унији без обзира на то што се на тој територији води рат.

"Ако постоји политичка воља, резултат може да се покаже у сваком року. Ви можете и на кратак рок да видите резултате", каже Селаковићева.

"Проблем је са Србијом што ми из године у годину, без обзира на то што ми имамо овај проблем са Косовом и без обзира на то што проблем усклађивања са спољном политиком стоји. И када погледамо све ове друге области, из године у годину извештаји Европске комисије се понављају. Из године у годину препоруке Националног конвента се понављају. Наш највећи број препорука стоји ту малтене од првих извештаја, од прве књиге препорука. И по нашим калкулацијама, Србија се увек ту налази негде да делимично испуњава оно што су биле препоруке Националног конвента. Дакле, ако ми из године у годину имамо проблем у тим круцијалним областима, пре свега фундаменталним, онда јесте нешто и до нас", указује Селаковићева.

Охрабрујуће би било када би се откочио процес отварањем поглавља у децембру

Србија статус кандидата за чланство у ЕУ има од 2012. године, 22 од 35 отворених преговарачких поглавља. На питање да ли на самиту у децембру, очекује отварање новог поглавља кластера одговара да би било охрабрујуће када би се откочио процес отварањем поглавља у децембру.

"Било би врло охрабрујуће да можемо да отворимо, јер то би заиста био јасан знак да је Европска комисија задовољна темпом којим Србија напредује у смислу реформи и свих других обавеза које треба да уради. Да ли ће се десити, видећемо, али уколико желимо да откочимо тај процес, ми заиста морамо да почнемо да отварамо нова поглавља и морамо да урадимо све оно што се од нас очекује. Дакле, не да користимо и да тумачимо овај извештај Европске комисије у нашу корист, па ако смо сада похваљени за стање у медијима или у правосуђу, али исто тако заборављамо да постоје примедбе на то да ли нам функционишу одговарајући независни механизми, независне институције, на који начин функционише парламент, да ли постоји довољан ниво демократије. У том неком смислу, то се такође налази у овим извештајима и морамо да имамо у сваком тренутку и то на уму", закључила је Селаковићева.

Цело гостовање Бојане Селаковићу Дневнику 1 можете погледати у видеу на почетку текста.