Таковска 10: Којим мерама Србија може да унапреди животни стандард грађана

Усвојени буџет за 2024. предвиђа трошкове за подизање стандарда грађана, као и за развојне пројекте, али на који начин је најбоље искористити та средства.

Каквим мерама би животни стандард грађана Србије, нарочито оних најсиромашнијих, могао да се подигне у наредној години, да ли је инфлација највећа претња друштвеном благостању и како она може да се смањи, у које пројекте држава треба да инвестира, нека су од питања о којима су разговарали представници власти и опозиције у емисији Таковска 10.

Синиша Мали из СНС-а је рекао да је стопа раста БДП-а у трећем кварталу ове године  3,5 одсто.

"То је веома висока стопа раста, расте нам индустрија, расте нам грађевинарство, расте услужна делатност. С обзиром на то да растемо и у првом и у другом кварталу, потпуно смо по динамици да ове године наш БДП порасте 2,5 одсто", рекао је Мали.

Истакао је да је због кризе велики број земаља ЕУ у рецесији, док Србија и даље расте. Додао је да, када је животни стандард грађана Србије у питању, влада не одустаје од своје стратегије и економске политике, усмерене на повећање плата и пензија, као и повећање минималних зарада и пуну запосленост.

"Већ у децембру ове године, просечна плата у Србији биће 840 евра, поређење ради пре само 10 година била је 329 евра, иде нам повећање од 10 одсто од 1. јануара додатно на то. Када су пензије у питању, дакле, од 1. јануара са повећањем од 14,8 одсто и све је то у буџету за наредну годину. Дакле, просечна пензија у Србији биће 390 евра. Поређење ради, пре само 10 година била је 204 евра. И минимална зарада нам расте за рекордних 17,8 одсто од 1. јануара и идемо на преко 400 евра, то јест 47.154 динара", рекао је Мали.

Према његовим речима, најважнији фактор борбе против сиромаштва и за бољи животни стандард је управо тај да у Србији данас имамо рекордан број запослених - 2.360.000 људи ради, плаћа порезе и доприносе.

"То је пола милиона нових радних места креираних у последњих 10 година, што је најважнији показатељ да људи, осим што имају веће плате, веће пензије, веће минималне зараде, имају и сигуран посао", поручио је Мали.

Влада је припремила читав сет мера против инфлације, а које је према његовим речима настала због короне, рата у Украјини, рекордног раста цена у сектору енергетике.

"Раст пензија у првих девет месеци ове године је 7,2 одсто у реалном износу. И повећање плата и повећање пензија у последње две године је изнад нивоа инфлације. И са том стратегијом настављамо и од 1. јануара наредне године", рекао је Мали.

Он је одбацио критике опозиције да се помоћ грађанима даје неселективно, рекавши да је то борба за бољи стандард грађана. Каже да је то борба за животни стандард грађана Србије. "Следи помоћ пензионерима и 30. новембра исплатићемо 20.000 динара додатну једнократну помоћ нашим пензионерима. То је подршка њиховом животном стандарду. Помоћи ћемо сада са 10.000 динара све примаоце новчане социјалне помоћи", рекао је Мали.

Подсетио је да је исплаћено и 10.000 динара мајкама за свако дете до 16 година.

Биљана Ђорђевић: Већина грађана сав новац троши за храну

Биљана Ђорђевић из Зелено-левог фронта/Не давимо Београд је рекла да се стално  прича о просечној плати, али да већина грађана нема ту плату.

Каже и да већина грађана сав новац троши за храну, и не остаје им новац за било шта друго.

Што се предлога тиче, Биљана Ђорђевић каже да су из ове коалиције, током годину дана колико су у парламенту, предлагали низ мера којима би се помогао и буџет, али и грађани Србије.

"Предлагали смо ванредни кризни порез за оне који су се богатили на енергетској кризи. НИС-а је оставрио рецимо профит од 70 милијарди евра, могао би да буде опорезован.Тражили смо повећање дечијег додатка, и да се повећа обухват те деце, јер према подацима Уницефа 6 одсто више деце у Србији је гладно. Такође немамо решење за стамбену кризу, скок кирија је довео многе студенте и друге у ситуацију да буду буквално избачени из станова. Такође смо говорили о повећању енергетске ефикасности, али ни наједно од тих питања и предлога нисмо чули одговор“, рекла је Биљана Ђорђевић.

Каже да нисмо имали циљана социјална давања, већ ад хок.

"Када је реч о инфлацији стално слушамо да је увезена, али како објашњавате да је у Украјини у којој бесни рат инфлација мања, као и у ЕУ. Корупција и начин на који су се водила нека јавна предузећа није увезено, на пример колапс ЕПС-а 2021. године због чега смо били принуђени да увозимо најскупљу струју. Ви сада морате да гасите ватру, није тачно да су мере коришћене адекватно и како је потребно, и да је све увезено", нагласила је Ђорђевићева.

Говорећи о социјалним картама, Биљана Ђорђевић каже да не мисли да је то добро, јер не открива људе којима је социјална помоћ потребна, већ их скидате са система социјалне помоћи.

"А да не говорим о преко 130 параметара којима ви скупљате податке о тим особама, што је потпуно дискриминаторски. Тај закон је неуставан", нагласила је Ђорђевићева.

Предраг Марсенић: Као друштво озбиљно назадујемо

Предраг Марсенић из Нове Демократске странке Србије указао је да је ситуација тешка, да постоје проблеми и да као друштво озбиљно назадујемо, јер нас има 750.000 мање.

"Није важно колика је сада плата, важно је шта можео да купимо за ту плату“, рекао је Марсенић. 

Навео је да се за плату која је била 2006. могло више да купи него сада. "Проблем је што људи кад уђу са 1.000 динара у продавницу не могу да купе оно што су могли некада", рекао је Марсенић.

Рекао је је да је читава привреда конципирана тако да имамо јефтину струју, али да то није нешто што би требало да се хвалимо.

Потребан нам је, каже, економски патриотизам, да много више улажемо у пољопривреду, наменску индутрију, ИТ сектор.

"Сатистика је чудна ствар, ми подржавамо меру помоћи пензионерима, али је то требало да се усклади, јер немају нисмо сви једнаки у друштву“, рекао је Марсенић.

Марсенић је напоменуо да је истина да је један део инфлације увезен и то онај који се односи на гас и нафту, али да је један део и до нас.

Истакао је посебно лоше управљање ЕПС-ом у протеклом периду. Ми смо, каже, по највишим ценама морали да увозимо струју, што је довело до поскупљења.

Указао је да је наша пољопривредна политика лоша.

"Ми морамо да купујемо знање, да купујемо технологију, да боље управљамо јавним предузећима“, рекао је Марсенић и додао да је постављањем партијских службеника на чело тих предузећа СНС показала да више воли партију него Србију.

Дејан Раденковић: Увек смо били за капиталне инвестиције

Дејан Раденковић из Социјалистичке партије Србије каже да у тој странци не види ниједну позицију у буџету која је спорна.

"Подржали смо буџет јер је и развојни и транспарентан, и видљива су улагања и у просвету, и помоћ социјално угроженим грађана. Не видим никакву бојазан, јер је и буџет конзервативан и веома прецизно урађен. Политичке тезе не доносе добро, ово је озбиљна тема и не треба износити паушалне оцене. Криза је у свету, имамо рат у Украјини и Влада је реаговала како би консолидовала фискалну стабилност. Грађани гледају у нас, и мислим да имају поверења у ову Владу, и не видим никакав простор за политиканство. Ако десет година гледамо буџет и све што Влада ради, све структурне промене увек се иде ка бољем", истакао је Раденковић.

Према његовим речима, СПС је увек био за капиталне инвестиције.

"Сада имамо велике инвестиције које ће донети повраћај новца у буџет. Грешимо када је у питању задужење. Нико не улажеу Србију што воли СНС и СПС, директне инвестиције долазе јер влада сигурност", истакао је Раденковић.