Ковачевић: Мањи број листа на изборима, било би добро да чујемо програме и одговоре на важна питања

На питање какав предизборни календар очекује Србију наредних дана, доцент на Факултету политичких наука Деспот Ковачевић каже за РТС да треба сачекати да председник распише изборе, да се види који ће бити званичан датум избора, после чега се одлука објављује у Службеном гласнику.

"Након тога, изборне радње трају 45 до 60 дана по Закону о избору народних посланика. У том периоду ћемо имати све изборне радње, од кандидовања и предаје листа, али и онај често заборављани део, а вероватно и најважнији – администрација избора, рад Републичке изборне комисије, рад локалних изборних комисија, формирање бирачких одбора и припрема за изборни дан", објашњава Ковачевић.

Истиче да сви најављују да ће кампања бити веома заоштрена, с обзиром на ситуацију на целом политичком пољу Србије.

"Ипак, треба приметити да је дошло до одређене врсте укрупњавања унутар партијског система и политичког живота Србије. За сада можемо да видимо да је изсвесно да ће власт имати две своје листе – једну са Српском напредном странком на челу и једну са Социјалистичком партијом Србије на челу", наводи Ковачевић.

Истиче да је на грађанском делу опозиције дошло до укрупњавања око листе "Србија против насиља".

"Десница је преговарала, чини нам се да за сада нема договора, али претпостављам да ћемо имати мањи број листа на овим изборима. Видећемо да ли ће то укрупњавање донети нову енергију у изборној кампањи, да ли ће сукобљавања да се смање унутар блокова и између њих или ће да иду даље", каже Ковачевић.

Истиче да, као и сваки пут у изборној кампањи у Србији, треба очекивати тешке речи и осуде.

"Чини нам се да као грађани чујемо мало програма. Било би добро да чујемо и програме и одговоре на многа важна питања, пре свега економска и наравно о спољнополитичким оријентацијама и слично", истиче Ковачевић.

"Избор Андрије Мандића у складу са изборним резултатима"

На питање има ли укрупњавања и у Црној Гори, где нову власт чини 11 партија, Ковачевић каже да се Црна Гора може посматрати изоловано као један нови контекст.

"Много тога се десило од 2020. Само последњи преговори о формирању владе су имали своје узлазне и силазне путање, па се говорило чак и о новим изборима. Ипак, мандатар Милојко Спајић је успео да формира владу, направио је одређене договоре", истиче Ковачевић.

Каже да је занимљива ситуација што је Андрија Мандић постао председник Скупштине иако је дошло до велике смене генерација у црногорској политици.

"Од данас имамо председника Владе, два потпредседника Владе, председника Републике и два лидера најјачих опозиционих партија – Дритана Абазовића и господина Живковића, који су млађи од 40 година, што говори о смени генерација", наводи Ковачевић.

Истиче да је избор Андрије Мандића изазвао разне контроверзе, па и протесте.

"Једна невладина организација је организовала протест против избора господина Мандића, опозиционе партије су подржале. Он је свакако у складу са изборним резултатима, мора се истаћи да је листа За будућност Црне Горе трећа по снази у парламенту и добила је место председника Скупштине, али, како је већ договорено, тек крајем 2024. биће реконструкција Владе и онда ће добити министарство и потпредседника", објашњава Ковачевић.

"Црној Гори неопходно помирење"

Ковачевић каже да је у Црној Гори неопходно помирење, али да је сигурно тешко доћи до тога.

"Господин Мандић је у претходној председничкој кампањи, можда су многи и заборавили, покренуо кампању помирења потпуно другачију у односу на његов ранији политички рад и није добро прошао – није успео да уђе у други круг и ту политику је после избора ставио негде са стране, али сада, новим избором, поново је рекао да иде ка помирењу и да је то за Црну Гору најважније", наводи Ковачевић.

Истиче да је у претходном периоду председник парламента у Црној Гори био веома важна политичка фигура јер је доносио многе важне одлуке о терминима одржавања седница и доношења важних одлука.

Ковачевић напомиње да опозиција говори да је нова црногорска влада антиевропска и проруска, али да стратешки документи и Спајићев експозе говоре о европском путу Црне Горе и о напредовању.

"Филип Ивановић, који је изабран за министра спољних послова, истакао је више пута да би период од четири године био довиљан да Црна Гора уђе у ЕУ. Наравно, треба сачекати, европски пут не зависи само од актера који воде тај процес, него и од бриселске администрације", истиче Ковачевић.

"Однос према Отвореном Балкану говориће много тога о односу према Београду"

На питање шта ће се променити у односу Црне Горе према Београду и у положају Срба у Црној Гори, Ковачевић каже да су права Срба у претходном периоду била честа тема јер Срба није било у јавној управи и администрацији.

"Били су на неки начин изопштени и говорило се често да то мора да се промени и да је то важна промена која ће се десити на изборима. Претходне три године су показале неке помаке", сматра Ковачевић.

Истиче да је једна од контроверзи и попис становништва у Црној Гори и да опозиција сумња да ће бити намештен.

"Видећемо како ће тај попис изгледати. Није само бројка важна да се остваре права, али вероватно српску заједницу може да радује што је коалиција За будућност Црне Горе добила председника парламента и што ће у наредном периоду ући у Владу", каже Ковачевић.

Што се тиче односа са Београдом, Ковачевић каже да Спајић има нешто другачију политику од председника Јакова Милатовића.

"Можда можемо најбоље видети на примеру Отвореног Балкана. Однос према Отвореном Балкану од стране нове Владе Црне Горе ће много тога говорити и о односу према Београду, али и према Тирани. Билатерални односи ће остати, као и у претходном перидоу, значајни. Видели смо да је господин Милатовић прво посетио Београд", истиче Ковачевић.