Влада: Србија напредовала на листи према Индексу напретка младих

Према Индексу напретка младих 2023, који је Европски форум младих представио у Бриселу, Србија је једна од четири земље Европе и Централне Азије које су оствариле знатан напредак у квалитету живота младих људи у периоду од 2011. до 2022. године, наводи се у саопштењу Владе.

Како се истиче у саопштењу Владе, Србија се са 47. места попела на 42. место и стекла веће поене – 79,91 од укупних 100 (са 72,98 поена).

"Ови резултати постигнути су интензивираним напорима Владе Републике Србије да створи боље могућности за младе и обезбеди успешну транзицију из система образовања у свет рада: потврђивањем Декларације Западног Балкана о одрживој интеграцији младих на тржиште рада прихватили смо да ћемо радити на постепеном увођењу ‘Гаранције за младе’, а фазу пилотирања очекујемо у 2024. години", пише у саопштењу.

Као друго, наводи се да је усвојена Национална стратегија за младе до 2030. године и Акциони план за њено спровођење за период 2023–2025. године за чију реализацију је обезбеђено три милијарде динара.

"На иницијативу младих, са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, припремили смо Закон о волонтирању који ће представити волонтирање као заједничку вредност целог друштва и омогућити веће препознавање и вредновање волонтерских акција", пише у саопштењу.

Додаје се да је заједно са организацијама младих и локалним самоуправама покренуто успостављање омладинских центара који ће обезбедити сет интегрисаних услуга за младе на једном стандардизованом месту у њиховој локалној заједници.

"У 2023. години је за успостављање омладинских центара у Нишу, Сомбору, Новом Пазару и Суботици опредељено 180 милиона динара, а у 2024. години је планирано 240 милиона динара како би се успостављање омладинских центара подржало и у другим градовима и општинама", каже се у саопштењу.

Влада истиче да ће закон о радним праксама први пут бити уведен у правни систем Републике Србије, а при изради нормативних решења узета је у обзир Препорука о оквиру квалитета за радне праксе Савета министара ЕУ из 2014. године, са основним елементима који обезбеђују квалитет радних пракси.

"Доношењем наведеног закона очекује се побољшање индикатора тржишта рада за младе (раст стопе запослености и активности), као и смањења стопе НЕЕТ (лица која нису у образовању, обуци и која нису запослена). За Закон о радним праксама је завршена и јавна расправа након које је Нацрт финализован заједно са организацијама младих, социјалним пратнерима и синдикатима и припремљен за усвајање", напомиње се у саопштењу.

Као подршка транзицији младих их система образовања ка тржишту рада креиран је и програм „Моја прва плата”.

Након деветомесечне обуке код послодавца, према подацима НСЗ, запослила се готово половина младих, а сваки четврти је запослен код послодавца код кога је био на обуци.

Досадашње активности учиниле су и "да значајно смањимо незапосленост младих од 15 до 24 године која је 2012. године износила 51,2 одсто, а у другом кварталу 2023. je 24,7 одсто".

"Имајући у виду да је председница Владе континуирано одржавала дијалоге са представницима младих, сви наведени резултати и покренуте иницијативе произашли су из наших разговора и приоритета које су млади делегирали. Имајући у виду да су млади иницирали и додатну подршку Владе предузетништву младих, у 2020. и 2021. години регистровано је 64.429 предузетника од којих 39 одсто чине млади од 18 до 35 година, а у наредном периоду ћемо радити на креирању додатних прилика за подршку омладинском предузетништву", пише у саопштењу.

Влада је саопштила да ће подршка осамостаљивању младих бити један од кључних приоритета у наредном периоду.

"Градићемо студентске комплексе са студио становима (гарсоњерама) по највишим светским стандардима. Желимо да подржимо младе да се раније и лакше осамостаљују, па ће у овим комплексима моћи да бораве и након завршетка студија како би имали безбедно и подстицајно место за живот док не стекну могућност да се сами издржавају ван студентског комплекса", пише у саопштењу.