Усвојени буџет за 2024. годину и сет медијских закона

Посланици у Скупштини Србије усвојили су више закона из области финансија, о подстицајима у пољопривреди, доприносима за обавезно социјално осигурање, као и о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе Експо 2027. 

Усвојеним Законом о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе Експо 2027. уређују се услови, критеријуми, начин и поступак за реализацију ове изложбе, за изградњу Националног фудбалског стадиона и стамбених објеката за смештај учесника и посетилаца.

Након тродневне расправе министар финансија Синиша Мали оценио је да је задовољан што Србија може да рачуна на наставак развоја и следеће године, будући да су то основе на којима је пројектован буџет за 2024. годину, саопштило је Министарство финансија.

"Усвојени буџет за наредну годину је гаранција даљег подизања стандарда грађана и наставка политике развоја, он је наставак започетих пројеката, грађевинског и инфраструктурног препорода Србије и радује ме што нас чека још једна година у којој ниједан пројекат неће бити заустављен. Идемо даље", поручио је Мали након усвајања буџета.

Он је рекао да је Србија економски потпуно стабилна, да економија расте и да је важно што је у овим тешким, кризним годинама држава показала зрелост да одржи ту стабилност и очува не само привредни раст већ и да испуњава основну улогу државе, да буде подршка грађанима и привреди.

Посланици у Скупштини Србије потврдили су више споразума међу којима Споразум о слободној трговини са Кином, као и Споразум о механизмима прехрамбене сигурности на Западном Балкану.

Споразум са Кином обухвата 10.412 производа из Србије и 8.930 из Кине, а њиме ће једна група производа бити ослобођена од плаћања царина даном ступања на снагу овог споразума, за другу групу ће царине бити укинуте у пет једнаких годишњих транши од ступања на снагу Споразума и ове робе биће ослобођене плаћања царине за пет година.

Царине на робу из треће групе, са пореклом из категорије "А10" биће укинуте у десет једнаких годишњих транши, а царине ће бити ослобођене за 10 година, док ће царине на робу са пореклом из категорије "А15" бити укинуте у 15 годишњих транши од ступања на снагу споразума и биће ослобођене плаћања царине за 15 година.

За неке производе царине ће остати на снази. Потврђен је и Споразум о механизмима прехрамбене сигурности на Западном Балкану, који су у септембру прошле године потписали министри пољопривреде Србије, Северне Македоније и Албаније на Самиту Отвореног Балкана (ОБ) у Београду у присуству лидера земаља чланица Иницијативе ОБ.

Споразум је потписан да би се спречио недостатак основних пољопривредно-прехрамбених производа на тржиштима учесника иницијативе ОБ, а његова сврха је у томе да чланице иницијативе ОБ једне другима помогну у случају прекида ланаца снабдевања услед последица глобалне кризе, када се нека од земаља суочава са недостатком у снабдевању домаћег тржишта основним пољопривредно-прехрамбеним производима.

Потписнице су се, између осталог сагласиле да међу чланицама иницијативе ОБ неће бити забране промета основним пољопривредно-прехрамбеним производима и да ће оне када споразум ступи на снагу укинути сва квантитативна ограничења и мере са истим дејством на увоз основних пољопривредно-прехрамбених производа чија су имена наведена у посебном анексу и који су пореклом из земаља чланица ОБ.

(Танјуг)

Посланици у Скупштини Србије усвојили су више закона из области финансија, о подстицајима у пољопривреди, доприносима за обавезно социјално осигурање.

Усвојеним изменама Закона о накнадама за коришћење добара спречава се избегавање плаћања накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада за моторна возила из увоза и утврђује се висина накнада за загађење вода.

Изменама Закона о јавним набавкама се повећава економичност, транспарентност и ефикасност процеса јавних набавки док се изменама Закона о електронском фактурисању унапређује овај систем.

Изменама и допунама Закона о дувану уводе се производи које закон до сада није препознавао, нарочито они које малолетници користе, чиме се жели заштитити њихово здравље.

Када је реч о пореским законима, Законом о порезу на имовину је за 1. јануар 2025. године одложено преношење надлежности за утврђивање, наплату и контролу пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права са Пореске управе на јединице локалне самоуправе.

Изменама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање продужава се примена постојећих олакшица за запошљавање нових радника у виду права на повраћај дела плаћених доприноса по основу зараде новозапосленог лица у проценту од 65 до 75 одсто, а законом о порезима на употребу, држање и ношење добара се ствара основ да се за возила која се могу регистровати за период краћи од годину дана и порез плаћа сразмерно том времену.

Изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју прописано је да ће се од следеће године повећати површина земљишта које се субвенционише и то са 20 на 100 хектара.

Ново је и то да ће субвенције добијати само они који земљу обрађују, што значи да ће субвенције добијати и пољопривредници који обрађују туђу земљу, а подстицаји неће бити давани онима који су власници земље, али је не обрађују.

(Танјуг)

Скупштина Србије усвојила је данас Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима.

Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић изјавио је у среду да се прихвата амандман који се тиче додатних средстава заштите која би требало да обезбеди конкуренцију и слободну тржишну утакмицу у складу са највишим стандардима.

Конкретније, прихвата се амандман којим Телеком Србија неће моћи да добије државну помоћ уколико се бави медијима, а Јовановић је позвао посланике опозиције да не обмањују јавност да предложени закони нису усаглашени са Европском унијом.

Он је истакао да, попут више европских земаља, и Србија, односно државни телекомуникациони оператер, има право да равноправно учествује на тржишту.

Прихваћен је амандман и којим се продужава рок забране функционерске кампање са 10 на 30 дана пре дана гласања.

Како је раније саопштено, Закон о јавном информисању и медијима, између осталог, потпуније дефинише јавни интерес у области јавног информисања и ближе је уређен рад издавача медија чији су оснивачи савети националних мањина, као и детаљно уређен поступак пројектног суфинансирања.

Предвиђено је и успостављање Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања, што ће, како се очекује, утицати на транспарентност овог процеса.

Поред постојећег Регистра медија, законом се установљава и Евиденција произвођача медијских садржаја. Такође, у складу са предлогом новинских и медијских удружења, у закону је дефинисан и Савет за штампу.

Како се даље наводи, Законом о јавном информисању и медијима се пружа и радноправна заштита новинарима, у складу са прописима из области радног права, а којом се појачава основ за заштиту професионалног новинарског интегритета од злоупотреба закона и шиканирања, у циљу спречавања слободе јавног информисања.

Закон о електронским медијима, поред хармонизације са ревидираном Директивом о аудиовизуелно-медијским услугама из 2018. године и испуњености претприступних обавеза из поглавља 10, ствара предуслове за постизање веће независности и професионалности Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), а тиме и бољег регулисања тржишта електронских медија.

(Танјуг)

Законом о буџету за 2024. годину, који су данас усвојили посланици у Скупштини Србије, укупни приходи републичке касе износе 2.040,9 милијарди динара, а расходи 2.238 милијарди.

Од укупно 189 посланика, за буџет је гласало 145, против је био 31 посланик, уздржаних није било, а није гласало 13 посланика.

Приходи су за 136,9 милијарди динара, односно 7,2 одсто, већи у односу на износ прихода који је предвиђен ребалансом буџета за ову годину, а расходи за 5,0 одсто.

Фискални дефицит буџета износи 197 милијарди динара, односно 2,2 одсто БДП-а и мањи је од дефицита за ову годину, који је ребалансом пројектован на 2,8 одсто БДП-а.

Како су објаснили из Владе Србије, буџет је развојни, што подразумева наставак високих улагања у капиталне инвестиције и изградњу ауто-путева, брзих пруга, школа, болница, као и наставак политике повећања плата и пензија и заштите животног стандарда грађана.

Буџетом је предвиђено да од 1. јануара следеће године, пензије у Србији буду веће за 14,8 одсто, плате у јавном сектору за 10 одсто, а минимална зарада за 17,8 одсто.

Како се терет повећања минималне зараде не би потпуно пренео на послодавце, од следеће године је планирано повећање неопорезивог дела бруто зараде за 15,1 одсто, са 21.712 на 25.000 динара.

Буџетом је за капиталне инвестиције опредељено 598,8 милијарди динара, односно 6,8 одсто БДП-а.

(Танјуг)