уторак, 24.10.2023, 08:43 -> 16:35
Извор: РТС, Танјуг, Фонет
Посланици наставили расправу, на дневном реду и буџет за 2024. годину
Посланици Скупштине Србије наставили рад расправом о 60 тачака дневног реда, међу којима је и Предлог буџета за 2024. годину. Председавајући најавио да ће парламент радити и после 18 часова.
Припремила Милица Милосављевић
Мали опозицији: Уместо паушалних оцена дајте конкретне предлоге
Паушалне су критике опозиције о предложеном буџету за 2024, према којима је каса за следећу годину предизборна, изјавио је министар финансија Синиша Мали и нагласио да се предложени буџет заснива на истим основама као и овогодишњи, а ове године није било избора.
"И ове године смо као и лане предложили повећање плата, пензија и минималне зараде. Како је онда овај предлог предизборни", упитао је Мали.
Посланике опозиције који су износили поменуте критике, упитао је и да ли су против тога да се следеће године плате, пензије и минимална зарада повећају.
"Кажете буџет је неодговоран, а не кажете у чему се та неодговорност огледа. Уместо што износите паушалне оцене, реците шта тачно недостаје и који су ваши конкретни, конструктивни предлози", казао је Мали.
Пауза од сат времена
Председник Скупштине Србије одредио је паузу од сат времена. Наставак седнице очекује се у 15 часова.
Ђедовић Хандановић: Циљ је да цена горива буде стабилна
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да је циљ државе да до краја године одржава цену горива стабилном, додајући да ће то радити у дијалогу са нафтним компанијама.
Министарка је нагласила да цена бензина иде на доле, док је цена дизела стабилна и поручила да ће настојати да тако остане и у будућности.
Одбацила је тврдње да је цена бензина у Србији најскупља, наводећи да је у просеку са ценама на европском тржишту, али и јефтинија од неких земаља у региону, као што је Црна Гора.
Министарка је истакла да постоји добар дијалог са Нафтном индустријом Србије и да се изналазе решења у сваком моменту, у интересу грађана и привреде.
Подсетила је да су се цене горива мало смириле у првој половини године, али да сада цене нафте и нафтних деривата у Европи и свету расту.
"Подсетићу грађане да у последње три недеље није дошло до повећања цене дизела, а бензин опада константно, без обзира на одређени раст цене нафте на светском тржишту. Када причамо о дизелу, цена је остала стабилна од 214 динара већ трећу недељу заредом", рекла је министарка.
Када је бензин у питању, каже министарка, цена је опала између 6. и 20. октобра са 188 динара на 182 динара, без обзира на то што је цена нафте на светском тржишту порасла са 88 долара на 93 долара по барелу.
Ђорђевић критикује завршни рачун буџета за 2022. годину
Иако је председник Скупштине Владимир Орлић отворио расправу о амандманима на Предлог закона о буџету за 2024. године, посланици за то не користе време.
У пленуму се чула расправа власти и опозиције, али и критике на рачун завршног рачуна буџета за 2022. годину који је, такође, предложен као једна од тачака дневног реда.
Посланица Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић рекла је да је преко буџетских резерви потрошено 122 милијарде динара, односно више од милијарду евра, што је, како каже, рекорд од кад тај институт постоји.
"Од тога је 61 милијарда проглашена државном тајном, нисте рекли зашто је то тако. Које су институције користиле прошле године оно што је државна тајна - Министарство финансија, Генерални секретаријат Владе и авио-служба владе. Ове године Управа за резерве енергената, Дирекција за робне резерве и поново Генерални секретаријат Владе. Дакле, заједнички именитељ је Генерални секретаријат, који очито ради нешто тајно са буџетом, па ја морам да питам шта тајно ради генерални секретар Новак Недић са десетинама милијарди динара, коме их распоређује", рекла је Биљана Ђорђевић.
На то питање јој је одговорио министар финансија Синиша Мали, који је рекао да није реч о државној тајни, већ о строго поверљивим информацијама.
"Кажете нетранспарентно и не зна се где смо потрошили, зна се, то зна и Фискални савет и то је рекао на одбору у петак. Новац је с једне стране отишао на увоз гаса, да би наша домаћинства и грађани имали за грејање, да би станови били топли. Отишло је и у робне резерве - напунили смо складишта горива, купили неопходну количину сваке могуће храна која тада није била у Србији пошто смо, да би сачували стандард, имали контролу цена основних животних намирница", рекао је министар.
Објаснио је и да су преко Генералног секретаријата ишла три највећа трошка - подршка Српској православној цркви, ауто-пут Рача-Бијељина у Републици Српској и реструктурирање ЕПС-а.
Мали одговорио Миливојевићу: Боли вас што Телеком ради у корист грађана
Министар финансија Синиша Мали рекао је да је неистина да је ненаменски потрошено шест милијарди евра, додајући да се у извештају Државне ревизорске институције каже да има погрешних књижења, али не и ненаменског трошења средстава.
Мали је тако одговорио посланику Срђану Миливојевићу и истакао да се после извештаја ревизора књижење исправља и да нема никаквих проблема.
"У буџету водимо рачуна о сваком динару грађана, зато нам економија расте и имамо рекордан број запослених", рекао је Мали.
Истакао је да опозицију боли што је Телеком Србија самостална компанија и “није под утицајем два тајкуна већ самостално доноси одлуке у интересу грађана Србије”.
"Овде смо чули огромну лаж, јер је народни посланик рекао да је проневерено шест милијарди евра и да је толико ненаменски потрошено 2017. године. Молим само да ми прочита где то пише", рекао је Мали и прецизирао да у извештају државног ревизора пише да су погрешно прокњижени извори финансирања, а не да је било шта проневерено – као што је, како тврди, “било у њихово време".
Посланичка питања државним органима
На почетку данашњег заседања, посланица Зелено-левог фронта Јелена Јеринић питала је министра полиције Братислава Гашића зашто је, како тврди, угроженост инспектора Слободана Миленковића и Душана Митића службена тајна, а интересовало ју је и да ли је припадник жандармерије Ненад Вучковић и даље запослен у полицији.
Посланик Ђорђе Микетић из Морамо–Заједно је питао министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николу Селаковића да одговори шта се догађа у фабрици "Меи Та" у Обреновцу, где је један радник погинуо, а други повређен.
Министарку заштите животне средине Ирену Вујовић питао је да ли зна шта се догађа у Младеновцу, где ноћу неко пали каблове чиме се загађује животна средина, и да ли се зна ко пали те каблове у фабрици "Петар Драпшин".
Стефан Кркобабић из ПУПС – Солидарност и правда поставио је питање Влади Србије и ресорним министарствима да ли се разматра могућност ревитализације канала "Дунав–Тиса–Дунав" и, ако јесте, да ли постоје прелиминарни подаци о износу неопходних улагања и какви би били ефекти оживљавања овог система.
Посланик Српске напредне странке Александар Марковић позвао је тужилаштво и надлежне органе да испитају наводе који се појављују у медијима, а у вези са, како је рекао, "вишемилионским аферама" двоје кључних људи из опозиције, и то, додаје, Драгана Ђиласа и Мирослава Алексића.
Један је, како каже, “док је био на власти приходовао 619 милиона евра", а други је, истиче Марковић, “сумњивим трансакцијама згрнуо 55 милиона динара”.
Након посланичких питања државним органима и извршној власти, посланици су прешли на претрес о појединостима на законске предлоге, међу којима је и Предлог закона о буџету за 2024. годину, на који је поднето 186 амандмана.
Почела седница Скупштине Србије
Почела је седница Скупштине Србије на којој посланици настављају расправу о 60 тачака дневног реда.
На почетку посланици опозиције и власти постављају питања министрима и председнику државе.
После 17 сати расправе, председник Скупштине Србије Владимир Орлић закључио је начелни јединствени претрес по свим тачкама дневног реда и најавио наставак рада за данас.
Предлогом закона о буџету за 2024. годину, који се налази на дневном реду заседања Скупштине Србије, предвиђени су укупни приходи од 2.040,9 милијарди динара, што је за 136,9 милијарди динара, односно 7,2 одсто, више више од прихода који су предвиђени ребалансом буџета за ову годину.
Расходи буџета су планирани у износу од 2.238 милијарди динара, што је 5,0 одсто више од суме из ребаланса буџета за 2023. годину, тако да је предвиђен фискални дефицит буџета од 197 милијарди динара, односно 2,2 одсто БДП-а и ниже од планираног дефицита за ову годину, који је ребалансом пројектован на 2,8 одсто БДП-а.
На дневном реду је, између осталог, и сет медијских закона, као и избор чланова Надзорног одбора за праћење изборног процеса у Србији.
Коментари