Брнабић: Разговарали смо о КиМ, Србија није урадила ништа да било ко позив на санкције, није ми јасан гест Едија Раме

На питање да ли је било на њу притисака поводом дешавања у Бањској, премијерка Ана Брнабић је рекла да није било притисака, али да се разговарало о томе и ситуацији на Косову и Метохији.

Додала је да се разговарало и о дијалогу и шта је то што следи, као и о Бриселском споразуму и ЗСО и прошлогодишњем самиту Берлинског процеса, када је Курти у сред Берлина рекао да за њега Бриселски споразум не постоји и истакла да тада није било реакција на то.

Брнабићева је рекла да је подсетила на све што се дешавало пре 24. септембра у Бањској, да је Курти расформирао мултиетничку полицију на северу КиМ.

Председница владе је истакла да за Србе не постоје никакви базични услови за нормалан  живот и да је замолила да се о томе не говори као о политчком већ хуманитарном питању и да треба обезбедити основна људска права за Србе и неалбанско становништво.

"Да ли неко може да рачуна на то да се на њих не пуца и да неће завршити у затвору и да их неће тући и матретирати", запитала је Брнабићева. Она је рекла да притвори трају у просеку 21 месец, да то није више политичко питање већ хуманитарно питање, као и да је од маја, 2.000 српских породица напустило КиМ.

Брнабићева је навела да је право питање шта треба Европа да уради да се то промени. 

"Сви ЕУ званичници на Самиту у Тирани подржали оснивање ЗСО"

Председница Владе Србије Ана Брнабић рекла је да је данас у Тирани на Самиту Берлинског процеса јасно комуницирано питање Заједнице српских општина на КиМ пред председником привремених приштинских институција Аљбином Куртијем и да су сви европски званичници подржали оснивање СЗО.

"Он је то чуо - сваког појединачно представника држава чланица ЕУ који су овде присутни, Европске комисије, Европског савета и осталих како причају о неопходности да се оснује ЗСО и да је то нешто што је не само предвиђено Бриселским споразумом, већ и Охридским споразумом, зато што је први члан Охридског споразума имплементација свих претходних споразума, а то је Бриселски споразум. Како год да окренете, Бриселски споразум и ЗСО је нешто што је на дневном реду", рекла је Брнабићева.

Председница Владе Србије оценила је да је катастрофа то што је Курти одбио све предлоге ЕУ у вези са експропријацијом земљишта на КиМ и да то показује степен владавине права на КиМ под Аљбином Куртијем.

"Дакле, ви можете да одузимате приватну имовину како желите. Ви је користите за нешто на шта немате право ни по Бриселском споразуму, а то је за додатно гомилање наоуражних, безбедносних снага на северу КиМ, што је у потпуности у супротности са Бриселским споразумом. То да ви немате право на вашу личну имовину, да немате никакву безбедност ни имовине, а на крају крајева нажалост ни живота - показује како се живи на КиМ, односно како живе Срби и неалбанци", навела је Брнабићева.

Она је навела да су свој ромској деци на КиМ одузете стипендије само зато што иду у српске школе.

"То вам такође показује како људи морају да живе на КиМ. Ми ћемо даље наставити да разговарамо са представницима ЕУ око питања експропријације зато што је прилично очигледно, нажалост, да ће се са таквом праксом наставити, без обзира на то што су ЕУ и Немачка јасно рекли да је то супротно било каквим правилима и принципима, да је то нешто што је недопустиво на европском континенту. Али, изгледа да ће наставити", навела је премијерка.

"Не могу срдачније да се поздравим са неким ко тражи санкције"

Новинари у Тирани су приметили да је Ана Брнабић имала хладан и протоколаран поздрав са Рамом, а Брнабићева је одговорила да се тако осећа и да не може срдачније да се поздрави са човеком који је, како је рекла, позвао да се уведу санкције Србији.

"Надам се да ћемо и данас током дана разговарати још о томе, а разговарали смо мало да ћемо то разјаснити. Са Албанијом желимо најбоље могуће односе као и са свима у реигону. Никад нисте само политичар, некад сте и човек. И тако се осећам. Није ми драго, не знам зашто је то урадио, нема баш никаквог смисла, није у складу са добросуседским односима ни у складу са оним шсто радимо у оквиру иницијативе Отворени Балкан", рекла је премијерка.

Она је истакла да Србија није урадила ништа  да било ко позива и тражи да се уведу санкције.

"Није ми јасан тај његов гест, тако се осећам, не могу другачије. Не треба да се узима лично. Ја сам ту, ми смо рагзоварали разговараћемо даље.  Увек сам отворена за најбоље могуће односе са албасним институцијама и да наставимо да имплементирамо пројекте које смо кренули да имплеметирамо", поручила је Брнабићева. 

"Не очекујем лаке разговоре на састанку велике петорке у Београду"

Председница Владе Србије је рекла да не очекује лаке разговоре на предстојећем састанку "велике петорке" у Београду 21. октобра, али да очекује помоћ како би Србима на КиМ била омогућена основна људска права. 

"Не очекујем лаке разговоре, али ја очекујем можда сувише наивно да заиста виде како људи на КиМ живе и колико је то ван стандарда који треба да постоје било где на свету, а најмање на територији европског континента. Да виде то и да нам помогну и раде са нама да добију људска права па онда све остало", рекла је Брнабићева одговарајући на питање новинара Танјуга на самиту Берлинског процеса у Тирани о очекивањима уочи посете представника велике петорке Београду.

На питање са којим се државницима током самита састала, премијерка је рекла да је било доста билатералних сусрета, међу којима је истакла састанак са председницом Мађарске Каталин Новак, са министром спољних послова Велике Британије Џејмсом Клеверлијем, председником Владе Шпаније Педром Санчезом, председником Владе Холандије Марком Рутеом, као и кратак разговор са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен.

"Разговарали смо о свим текућим стварима, очекујемо ускоро посету Урсуле фон дер Лајен Београду. Надам се да ће проћи добро и да ћемо имати прилике да објавимо још неке добре вести које се тичу пројеката и сарадње ЕУ и Србије", навела је Брнабићевева.

Председница Владе Србије је навела да је на самиту било речи и о дијалогу о нормализацији између Београда и Приштине.

"Што се тиче дијалога Београда и Приштине, било је позива на наставак, на деескалацију. Али као што смо видели и у Гранади, није ту проблем у Београду. Председник Александар Вучић је у Гранади желео да се види са сваким, како би дошло до деескалације, до смиривања тензија, до дијалога на коме би разговарали. И како би утицали да Срби и други неалбанци на КиМ имају базична људска права. Говоримо о базичним људским правима ни о чему софистициранијем", нагласила је Брнабићева.

Посебно је истакла да су се на самиту чули и позиви за формирање Заједнице српских општина на КиМ.

"И чула сам да су сви причали о томе да је заиста крајње време за оснивање ЗСО. Да је прошло више од 10 година и да је потпис ЕУ на том документу - Бриселском споразуму и да треба да дође до формирања заједнице. Тако да је то најупечатљивије у односу на све састанке до сада", рекла је премијерка. 

"Србија ће бити спремна за проширење ЕУ до 2030, али то више зависи од ЕУ"

Упитана о проширењу ЕУ, Ана Брнабић изјавила је да ће Србија свакако бити спремна за проширење ЕУ до 2030. године, али да то да ли ће до проширења и доћи више зависи више од ЕУ и европских интерних реформи.

На питање како је разумела то што је Шарл Мишле поново споменуо 2030. као датум за проширење и да ли је после данашњег самита оптмистичнија него пре или не, она је захвалила Мишелу што на сваком регионалном скупу говори о том датуму и неопходности јачег и јаснијег сигнала о проширењу ЕУ.

"Да ли ће то бити до 2030. године, зависи од ЕУ и њихових интерних реформи, а ми ћемо бити спремни и немамо никакву дилему да ли ћемо бити спремни или не", навела је премијерка.