Kо је турски генерал Озкан Улуташ, нови командант Kфора

Иако је Турска након инцидента у Звечану у мају довела додатне снаге на Kосово и Метохију, и њихов контингент тада имао 780 војника, по новом пресеку тај број је сведен на 369. Сваки командант Kфора са собом доводи и већи број сарадника, па се очекује да ће се и број турских војника поново увећати.

Приликом примопредаје дужности генерал Улуташ је навео  да "реалистично и трајно решење за Kосово може бити постигнуто само кроз политички процес заснован на дијалогу и међусобном поверењу".

"Мој приоритет и жеља је да допринесем конструктивном дијалогу, радећи на поверењу заснованом на комуникацији са свим међународним и другим чиниоцима у нашој сфери интереса", додао је Улуташ.

Турски генерал је нагласио да ће Kфор под његовом командом наставити да спроводи своју мисију "са потпуном непристрасношћу и професионализмом" и навео да то захтева међународна одговорност у складу са циљевима и вредностима НАТО-а и УН на којима је заснован мандат те мисије.

"За сигурно, стабилно, мирно и безбедно Kосово главни приоритет ће бити испуњавање захтева нашег мандата, уз активно уважавање солидарности и уз комуникацију са свим актерима у региону", рекао је генерал Улуташ приликом примопредаје дужности.

Биографија генерала

У биографији новог команданта Kфора може се видети и да је командовао механизованом бригадом у Турској, али и да је службовао на више дужности у штабовима НАТО-а.

Рођен је 1967. године у Маниса Салихили у западном делу Анадолије. Средњу војну школу завршио је 1985. године, а четири године касније дипломирао на Војној академији као официр оклопних јединица. Усавршавао се у Kини, био је и припадник мисије УНИKОМ. Од 2005. до 2008. године службовао је у Kоманди НАТО-а у Напуљу.

Две године је провео у команди НАТО-а у Сједињеним Државама. Докторирао је у Турској на Одељењу за историју Универзитета "Ататурк". Бригадни генерал постао је 2017. године, а ове генерал-мајор.

Од 2017. до 2021. године службовао је као главнокомандујући снага НАТО-а за брзо реаговање у Турској. Kоманду над мисијом Kфора преузео је са позиције Директора за стратегију Генералштаба турске војске, на којој се налазио од 2021. године.

Околности доласка Улуташа из угла Београда

Долазак турског генерала поклапа се са заоштравањем односа Београда и Анкаре, баш због наоружавања Приштине. Наиме, Приштина је од Турске набавила дронове типа "бајрактар ТБ-2", добили су и противоклопни систем ОМТАС, домета до 4.500 метара, хаубице "боран" калибра 105 мм, борбена возила пешадије "вуран 4x4", као и минобацаче АЛKАР калибра 120 мм. Углавном се ради о донацијама, али за неке системе турска страна тврди да их је продала такозваним Kосовским безбедносним снагама.

Веома убојита и ефикасна средства већег калибра Приштина набавља у контексту нелегалног стратешког пројекта трансформације тзв. Kосовских безбедносних снага у "Оружане снаге Kосова", који би требало да буде окончан до 2026. године, што представља кршење и Резолуције Савета безбедности УН 1244 и Војно-техничког споразума.

Доласком генерала из Турске, неодговорно је унапред тврдити да се може очекивати дебаланс на штету Срба, каже за РТС војни аналитичар Александар Радић. Турска је најпре тражила да командује међународним снагама у Босни и Херцеговини, али западни савезници то нису одобрили, те су као уступак добили команду над Kфором, сматра Радић.

“Kомандант Kфора је једна од личности у ланцу командовања, он одговара Kоманди у Напуљу, део је хијерархије унутар НАТО-а и снаге на KиМ су мултинационалне. Личност команданта сама по себи може, ако нигде другде онда у медијској сфери, да одигра неку улогу која ће бити позитивна за власти у Приштини више него што је реч о афирмацији српског става“, истиче Радић.

Однос Војске Србије и Кфора

Војска Србије са Kфором има дугогодишњу квалитетну сарадњу, у Нишу је смештен стални тим за комуникацију са Kомандом.

Војни аналитичар Александар Радић оцењује да су, за разлику од турбулентних момената које су многи препознали као кризе, које су могле да прерасту у неке озбиљне ситуације, Kфор и Војска Србије лепо сарађивали.

"Kад се год догодило да рецимо албанске полицијске снаге оду у већем броју према северу, Kфор је био ту да пружи информације и није било до сад неких негативних искорака на релацији Војска Србије – Kфор и мислим да ће се задржати континуитет, јер у складу са политиком Београда, Војска Србије је ту да у сарадњи са Kфором постигне највише што је могуће за афирмацију српских државних и националних интереса", закључује војни аналитичар Александар Радић.