Вучић на Самиту Европске политичке заједнице: Очекујем тешке разговоре, Србија опредељена за мир

Председник Александар Вучић изјавио је да је са свима у Гранади разговарао о свим темама, али да ће више закључака имати након састанка са француским председником Емануелом Макроном и бројним европским званичницима, укључујући шефа европске дипломатије Ђозепа Бореља.

Вучић је то рекао на питање новинара да ли му је током боравка у Шпанији неко помињао мере против Србије и да ли је на ту тему разговарао са неким од бројних званичника са којим се састао.

Нагласио је да је сутра важна седница Европског савета, па ће се видети како ће бити.

"Србија опредељена за мир, нема намеру било кога да напада"

Поручио је да Србија никада није имала намеру да напада било кога у региону, да је опредељена за мир и просперитет на простору целог Западног Балкана, а да је за Косово и Метохију потребно компромисно решење засновано на реалности.

На питање страних новинара да ли је војна претња Србије Приштини стварна, рекао је да претња не постоји и да је право питање да ли се поштују Повеља УН и резолуције УН.

Додао је да је Србија опредељена да очува мир и да је смањила присуство војних снага близу административне линије са 8.500 на 4.400 војника и да су данас наши представници ишли са америчким и европским представницима да се увере у то.

Поводом најаве председнице у Приштини Вјосе Османи да ће се заложити на самиту да се нашој земљи уведу санкције, да је реч о двоструким стандардима и лицемерју, јер се управо разара територијални интегритет Србије која је призната у УН.

Вучић је тако одговорио на питање новинара да прокоментарише изјаву Османијеве, која је по доласку у Гранаду Србију назвала агресором и да ће се заложити да се нашој земљи уведу санкције, као и да прокоментарише то што је немачки амбасадор у Приштини рекао да је оно што се догодило 24. септембра напад на "територијални интегритет".

"Ово друго ми је интересантније, да су било шта друго смислили... Али када кажу нападате територијални интегритет нечији ко није део УН, а разарате територијални интегритет земље која је призната Повељом УН и са и даље важећом Резолуцијом 1244 – то је лицемерно. Да је неко важан, рекао бих – још је лицемерније да говорите о агресору, који у ствари не успева чак ни да заштити своју земљу ни њене границе које су прокламоване Повељом и Резолуцијом УН", нагласио је Вучић.

Низ билатералних разговора са званичницима из Европе и региона

Председник је, по доласку на Самит Европске политичке заједнице у Гранади, новинарима рекао да ће имати важне билатералне разговоре и да очекује да они буду тешки.

Одмах по доласку, Вучић се састао са премијером Велике Британије Ришијем Сунаком, с којим је, како каже, имао одличан разговор о ситуацији на Косову и Метохији, региону Западног Балкана и актуелним геополитичким питањима.

Председник је имао и, како наводи, срдачан сусрет са домаћином Самита шпанским премијером Педром Санчезом.

"Поновио сам захвалност Шпанији на разумевању позиција Србије по питању Косова и Метохије и доследној подршци нашем територијалном интегритету", навео је Вучић на Инстаграму.

Председник се накратко сусрео и са мађарским премијером Виктором Орбаном и премијером Северне Македоније Димитром Ковачевским, као и са председником Румуније Клаусом Јоханисом.

О ситуацији на КиМ, наставку дијалога Београда и Приштине, као и о даљим корацима на европском путу, Вучић је имао, како је навео на Инстаграму, добар састанак са холандским премијером Марком Рутеом.

Са премијером Луксембурга Гзавијеом Бетелом разговарао је о свим питањима од значаја за Србију, а посебно о најновијем развоју ситуације на КиМ, док је са премијером Норвешке, поред актуелне ситуације на КиМ, Вучић разговарао и о билатералним односима две земље.

Са председником Украјине Володимиром Зеленским имао је кратак и отворен разговор о свим важним питањима.

Председник се сусрео и са председницом Владе Италије Ђорђом Мелони.

"Срдачан сусрет са Мелонијевом и кратак разговор о најбитнијим темама за даље јачање односа између Србије и Италије, као и о актуелној ситуацији у региону Западног Балкана", написао је Вучић на Инстаграм профилу @buducnostsrbijeav.

Вучић се састао са председницом Владе Исланда Катрин Јакобсдотир коју је, како је навео, обавестио о сложеној ситуацији на Косову и Метохији, европском путу Србије, региону Западног Балкана, актуелној геополитичкој ситуацији.

"Изразио сам наду да ћемо заједно радити на јачању билатералних односа Србије и Исланда у свим областима од заједничког интересовања", написао је Вучић и навео да је премијерку Јакобсдотир позвао да посети Србију.

Вучић је у Гранади разговарао и са председником Црне Горе Јаковом Милатовићем о јачању сарадње две земље.

"Са Јаковом Милатовићем о јачању сарадње између Србије и Црне Горе", написао је Вучић.

Председник је на маргинама Самита имао дуги низ билатералних сусрета са европским званичницима, међу којима су и сусрет са француским председником Емануелом Макроном, премијером Грузије Ираклијем Гарибашвилијем...

Уочи Самита, председник Европског савета Шарл Мишел је најавио да би у Гранади могло да дође до неформалних састанака лидера ЕУ и Западног Балкана о ситуацији на КиМ.

Јачање безбедности и стабилности у Европи

Иначе, председник Вучић je у Гранади учествовао на округлом столу на тему: "Енергетика, заштита животне средине и борба против климатских промена".

На тај скуп позвано је 47 шефова држава и влада, као и председник Европског савета, председник Европске комисије и председник Европског парламента, саопштила је Служба за сарадњу с медијима председника Републике.

Тема разговора европских лидера је унапређење политичког дијалога и сарадње ради јачања безбедности и стабилности на европском континенту, додаје се у саопштењу.

Фон дер Лајен: Успех што се платформи за куповину гаса прикључила Србија

По доласку на Самит, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен оценила је да ће једна од тема самита бити енергетика и истакла да је велики успех што је формирана заједничка платформа за куповину гаса, којој се, указала је, придружила и Србија.

Фон дер Лајенова је рекла да се ЕУ суочила са масовном енергетском кризом због, како тврди, "уцена Русије" фосилним горивима, али да су, захваљујући управљању кризом, драстично опале цене и складишта су попуњена.

"Створили смо заједничку платформу за заједничку куповину гаса. То је велики успех и тај успех се може видети у томе да се, не само 27 држава чланица ЕУ придружило овој платформи за енергетику, већ и друге државе чланице Европске политичке заједнице, попут Норвешке, Украјине, Молдавије и Србије", рекла је Фон дер Лајенова.

Мишел: Европска политичка заједница може да помогне, посебно између Београда и Приштине

Председник Европског савета Шарл Мишел изјавио је у Гранади да би Европска политичка заједница могла и да би требало да има важну улогу у смиривању сукоба и пружању помоћи у њиховом решавању, нарочито, како је навео, између Београда и Приштине и у јужном Кавказу.

"Зато што сукоби нису само проблем за оне који су у њих директно укључени, већ и за регион и континент. Треба да користимо ову јединствену платформу да изградимо више међусобног поверења, мира, стабилности и предвидљивости", рекао је Мишел.

Голоб: Санкције Србији не би довеле до трајног решења, решење су избори

Словеначки премијер Роберт Голоб, уочи почетка самита, позвао је на опрез када је реч о потенцијалном усвајању санкција против Србије након недавних дешавања у Бањској и изразио сумњу да би њихово евентуално увођење допринело решењу.

Голоб је новинарима рекао да санкције не би неминовно довеле до трајног решења, али да би им се Словенија придружила уколико би ЕУ имала јединствену позицију.

Шефови држава и влада још нису разговарали о могућим санкцијама, рекао је Голоб и нагласио да је решење за тренутну ситуацију одржавање нових избора у четири општине са српском већином на северу КиМ.

Истакао је да је потребно расветлити ситуацију и потражити дугорочно решење.

Самит Европског савета у петак, припрема за ново проширење

Лидери ЕУ би, према плану, сутра требало да на засебном самиту Европског савета разговарају о припремама Уније за ново проширење, у светлу одлуке о отварању преговора о чланству са Украјином и Молдавијом, која се очекује до краја године.

Мишел је предложио да 2030. година буде циљни датум до којег ЕУ и земље кандидати треба да буду спремни за пријем нових чланица.