Таковска 10: Коме су потребнији ванредни избори, власти или опозицији

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић је у емисији "Таковска 10“ оценио да су избори потребни и власти и опозцији, и да ће бирачи најбоље просудити ко је одоговоран за оштре политичке тензије и неку врсту пат позиције и ћорсокака. Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да, према политичкој теорији, нема ниједног разлога да се иде на изборе, али да очигледно у Србији важе нека правила игре која су “специфично наша“. Истраживач јавног мњења Владимир Пејић наводи да, без обзира на бурна дешавања последњих пар месеци, није било спектакуларних промена у расположењу јавног мњења и рејтинзима странака.

Опозиционе странке које организују протесте "Србија против насиља" поднеле су председнику Републике и формално захтев за расписивање ванредних парламентарних избора до краја године, док је одговор председника и владајуће странке био да ће опозиција добити изборе "брже него што се нада“. Као рок, у јавности се спомиње децембар ове године.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да су избори очигледно потребни и власти и опозицији, пошто о њима гласно причају.

“Када бисте гледали политичку теорију, немате ниједан разлог да идете на изборе. Власт има двотрећинску већину у Скупштини и већинску подршку јавног мњења“, наводи Вук Станковић.

Међутим, напомиње, очигледно у Србији важе нека правила игре која су “специфично наша“.

“Што због утицаја улице, што због врло интензивног медијског живота, оштрих полемика, можете да дођете и у ту ситуацију да затражите поверење легитимитета и у овом тренутку је то опција сада“, каже Вук Станковић.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић оцењује да су избори потребни и једнима и другима.

“Логично је да опозиција тражи изборе, али је мало закаснила, јер би већу тежину тај захтев имао у мају или почетком јуна, када је иза тог захтева једна маса од стотину и више хиљада људи са улице“, сматра Вукадиновић.

Креатори и организатори протеста су тада, додаје, рекли да их то не занима.

“Тада председник Вучић позива, наравно позива из својих разлога, да смањи тензију, да смањи притисак, да смањи масовност људи на улицама вероватно, али они то са индигнацијом одбијају“, објашњава Вукадиновић.

Одлука о расписивању, о формату избора и који ће бити одржани или не, оцењује, сада зависи од власти, док би раније утицај опозиције био већи.

“Сада постоје оштре политичке тензије. Само два мала примера – ситуација у парламенту и ситуација у вашем студију пре летње паузе“, подсећа Вукадиновић.

То је, према његовим речима, нека врста ћорсокака, а “ко је за то одговоран, то ће бирачи да просуде“.

“То јесте нека врста пат позиције, која се најбоље разрешава изборима“, сматра Вукадиновић.

“Није било спектакуларних промена у јавном мњењу и рејтинзима странака“

Истраживач јавног мњења Владимир Пејић наводи да, без обзира на бурна дешавања последњих пар месеци, није било неких спектакуларних промена у расположењу јавног мњења и рејтинзима странака који би навели власт или опозицију да изађу на изборе или не.

“Опозиција би по дефиницији требало да тражи изборе и да користи сваку прилику да би променила стање ствари. То је и у политичкој теорији сасвим нормално. Са друге стране, нисам сигуран да би избори у јуну месецу били добри, не зато што би резултат био добар или лош, него зато што би у време оних тензија ти избори довели до потенцијалних проблема и инцидената и нечега што није пожељно“, оцењује Пејић.

Сада, додаје, када је стање у друштву генерално гледано колико-толико нормалније, сматра да је за државу и друштво боље да се они одрже у неким нормалним условима.

“Да ли ће бити ове године или почетком наредне, мислим да није толико битно“, каже Пејић.