Шта пише у Декларацији из Атине

У заједничкој Декларацији наводи се да је на неформалном састанку у Атини подвучена потреба за обновљеним и поново фокусираним процесом проширења који је опипљив и кредибилан, без пречица до успостављених услова, наводи се у саопштењу објављеном на сајту грчке владе.

Наводи се да је изражена посвећеност Украјине и Молдавије у предузимању наредних корака у њиховом процесу придруживања након што заврше неопходне реформе.

"Чврсто верујемо да је 20 година након самита у Солуну и у светлу нове геополитичке реалности, време да се усвоји храбар и амбициозан крајњи циљ који ће послужити као водич, инспирација и оквир. Руска инвазија на Украјину је кључни моменат за Европу, која ствара нови ниво свести о заједничким принципима, јединству и заједничкој будућности унутар ЕУ.

Ово је критичан тренутак за безбедност, мир и стабилност нашег европског континента. Срушени су закони и принципи који су тако дуго доприносили стабилном и предвидивом европском безбедносном поретку и поново смо сведоци испољавања деструктивних ефеката ревизионизма", наводи се у тексту објављеном на сајту грчке владе.

Како се наводи у тексту, изражава се "непоколебљива подршкау независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине унутар њених међународно признатих граница, заснованих на вредностима демократије и владавине права".

"У нашим данашњим разговорима у Атини, изразили смо подршку и захвалност за искрене напоре председника Украјине Володимира Зеленског да постави принципе мира у складу са Повељом УН, у својој формули мира. Такође смо поздравили напоре Генералне скупштине УН да промовише свеобухватан, праведан и трајни мир у Украјини. Сложили смо се да не може бити некажњивости за ратне злочине и друге злочине као што су напади на цивиле и уништавање инфраструктуре и сви одговорни морају одговарати", наводи се у тексту декларације.

Истиче се да је Солунски самит пре 20. година признао да Западни Балкан припада Европској унији. "Ескалирајући агресорски рат против Украјине открио је хитну потребу за снажном, отпорном и инклузивном ЕУ као каменом темељцем мира и просперитета између наших народа у овим тешким временима.

Нагласили смо да Западни Балкан, Украјина и Република Молдавија, које су географски суседне државама чланицама ЕУ, имају заједничко европско наслеђе, историју и будућност дефинисану заједничким приликама и изазовима. Као стратешко улагање за мир, безбедност и стабилност у Европи, важно је да ови региони буду прихваћени као пуноправни чланови европске породице", закључује се у тексту заједничке Декларације.

На неформалном састанку у Атини, на позив грчког премијера Киријакоса Мицотакиса учествовали су председник Србије Александар Вучић, председница Молдавије Маја Санду, председник Украјине Володимир Зеленски, председник Црне Горе Јаков Милатовић, премијер Грчке Киријакос Мицотакис, премијер Румуније Јон-Марсел Чолаку, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, премијерка Борјана Кришто, премијер Димитар Ковачевски, министар Николај Денков и премијер Хрватске Андреј Пленковић.

Присутни су били и предник Европског савета и председнца Европске комисије Шарл Мишел и Урсула фон дер Лајен.

Ово је друга верзија Декларације која је потписана, у првој је требало да се налази одредба о позиву на увођење санкција Русији, али она, према писању медија, на захтев председника Србије Александра Вучића није усвојена.