Природњачки музеј у Београду решава стогодишњи проблем – први пут у својој историји добија наменску зграду

Из Природњачког музеја у Београду подсећају да је основан 1895. године. да је један од најстаријих српских установа културе и једини музеј такве врсте у Србији и да је по богатству и разноврсности збирки, највећи је природњачки музеј у југоисточној Европи.

"То огромно национално благо, од 125 збирки са близу два милиона примерака стена, минерала, фосила, биљака, животиња и ловачких трофеја, чува се у крајње неподесним условима, у ненаменској згради некадашње Прве женске гимназије у Београду, у којој је Музеј у привременом смештају већ 85 година", наводи се.

У саопштењу Министарства културе које потписује директор Природњачког музеја Славко Спасић, истиче се да се тај пројекат реализује захваљујући разумевању и личном ангажовању председника Александра Вучића и уз подршку Владе Србије и ресорног министарства.

Наменска зграда Природњачког музеја бити изграђена на простору комплекса "Парка пријатељства“ у Новом Београду.

Како се оцењује, изградња нове зграде Природњачког музеја кључни је корак у решавању једновековног проблема адекватног смештаја једног од најстаријих и најважнијих музеја у земљи.

"Овај пројекат од огромног је значаја за културну, образовну и научну заједницу Србије, али и шире. Његовом реализацијом отвара се могућност да се деца и млади упознају с природним благом које поседују Музеј и наша држава", додаје се у саопштењу,

Указује се и на то да ће тиме Природњачки музеј моћи у пуном обиму реализује обавезу матичности за природњачко наслеђе која му је додељена Законом о музејској делатности и добити могућност прецизног увида у стање природњачких збирки у читавој Србији.

У саопштењу се напомиње да је локација "Парка пријатељства" идеална из више разлога – лако је доступна, постоје саобраћајни и комуникациони услови, пружа могућност довољно велике површине за изградњу одговарајуће зграде, налази се у пријатном амбијенту модификоване природне средине (парк-шума).

За смештај, нормалан рад и потпуно остваривање заштите и чувања музејских збирки Природњачког музеја планиран је простор од око 15.000 метара квадратних у три нивоа, од чега неколико хиљада квадратних метара за изложбене сале.

"Нова зграда значиће и да публика коначно може да види природњачка културна добра из музејских депоа, док ће могућност адекватне реализације културне, изложбене, образовне и научне делатности допринети да Природњачки музеј постане један од најатрактивнијих центара културе у Србији", закључује се у саопштењу.