Јапанци воле Новака и Пиксија – нови амбасадор Имамура за РТС о економским и културним везама два народа

Aмбасадор Акира Имамура у интервјуу за РТС открива да ли се могу очекивати нове велике инвестиције после фабрика у Инђији и Новом Саду, говори о начину пословања јапанских компанија, али и сличностима два народа.

Дипломатска каријера водила вас је од Русије, преко Канаде, Аустралије, Британије, Грузије до Србије и неретко сте у тим земљама били у политички важним тренуцима. Прошло је скоро 20 година откако сте последњи пут посетили нашу земљу. Како вам тренутно изгледа?

Веома се развила од 2004. када сам овде боравио кратко. Мислим да је то резултат напора људи и јаког вођства и одушевљен сам што сам сада дошао на место амбасадора да промовишем нашу билатералну сарадњу.

Хајде да причамо мало о економији. Трговинска размена између две земље износи око 500 милиона евра и стално расте. То је позитиван тренд. Има ли простора за побољшање и у којим областима?

Мој фокус ће бити имплементација Иницијативе за сарадњу са Западним Балканом коју је 2018. најавио покојни премијер Абе када је био у Београду.

И бројке које сте поменули су веома позитивне и имамо добре изгледе за будућност. Један од разлога је што су овде присутне две велике јапанске трговинске компаније које увек траже прилике за ширење. Други елемент је извоз робе и услуга на европско тржиште. То не доприноси само билатералној размени, већ и српском извозу ако гледате из шире перспективе.

Када је отворена фабрика "Нидек" у Новом Саду, високи званичници рекли су да када доведете компанију као што је та, онда сви желе да дођу. Да ли је то тачно?

Раних двехиљдитих, ако се сећате, земље попут Пољске или Чешке су забележиле драстичан пораст јапанских инвестиција. Неки кажу да се тај образац може поновити у Србији и моја улога је да то омогућим.

На пример, прошле недеље сам имао онлајн састанак са члановима Јапанске федерације великог бизниса и предочио прилике за улагања у Србију, истичући успешан случај "Тојо тајерса", која има огромну фабрику управо отворену у Инђији.

Кажу да се компаније из Јапана воде логиком стрпљивог капитала и кајзен филозофијом, чији је основни принцип константан напредак. Шта можемо научити од ваших компанија, из вашег начина рада?

Мислим да су та два принципа применљива на све српске компаније која би хтеле да се баве озбиљним послом. Јапански пословни модел се заснива на дугорочном успостављању партнерских односа, на поверењу, а такође и пружању висококвалитетних производа и услуга.

Кајзен значи побољшање на јапанском, а то су континуирани напори да се побољша продуктивност. И знате, ови принципи постају све важнији док говоримо о друштвено или еколошки одговорним инвестицијама.

Циљ Јапана је да постигне карбон неутралност до 2050. кроз огромна улагања у иновације и напредну технологију. И желели бисмо да ово поделимо са другим земљама, укључујући и Србију. А знам да се јапанске компаније надају да ће допринети зеленој транзицији Србије и диверзификацији извора енергије. И моја улога је опет да олакшам овај процес дипломатским напорима.

Без обзира на то што су Србија и Јапан понекад биле или још јесу на различитим странама, често су наше земље биле и на истој страни. Грађани Србије су слали помоћ Јапану када се десио цунами, Јапан је с друге стране други највећи билатерални донатор. Влада ваше земље помаже здравство, социјалну заштиту, образовање и животну средину. Како бирате где да донирате новац?

Јасно се сећамо ваше донације Јапану одмах након великог земљотреса 2011. године, где је скоро 20.000 људи страдало. Тако да смо веома захвални на том пријатељском, великодушном чину. И ми се сећамо тешкоћа српског народа деведесетих.

Зато желимо да помогнемо Србији, укључујући и оне Јапанце, жуте аутобусе које људи и даље користе након 20 година. Области одређујемо на основу наших приоритета, али и на основу захтева ваше Владе, општина или невладиног сектора. Приоритетне области су социјалне услуге, развој приватног сектора и животна средина.

Дакле, ако погледате Термоелектрану "Никола Тесла" сада имплементирамо еколошки прихватљив пројекат одстрањивања азотних оксида, који су штетни за здравље, узрокују астму, на основу нашег искуства. Ми смо имали тај несрећни случај у нашим градовима у Јапану шездесетих година. Тако да, надамо се да ћемо овај пројекат завршити у блиској будућности.

Један од ваших претходника нашао је сличности српског и јапанског народа и карактер српског описао речима – мешавина трговца, фармера и научника. Које су по вама сличности, а које разлике два народа?

Јапан је једна од ретких земаља које су незападног порекла, али су постигли напредну економију и стабилну демократију. Ми смо то постигли уз очување културне традиције и самоидентитета.

Србија пролази кроз слично искуство. Неки људи кажу да модерност и традиција нису компатибилни. Али јапански случај вам је показао да јесу. Једина разлика је што је требало 100 година да би Јапан постигао ове циљеве. Али ви се крећете много, много брже него ми.

Нама је веома позната ваша култура. Људи читају књиге Муракамија, Кобоа. Филмови из Јапана су овде популарни од шездесетих, седамдесетих. С друге стране, да ли су у Јапану познати уметници, писци из Србије?

Да. Хвала вам што говорите о јапанској култури. Моје име је исто као и познатог филмског редитеља Куросаве. Зовем се Акира. Његово име је Акира Куросава. И не само то, већ је и јапанска поп култура попут анимеа или манге прилично популарна код српске омладине. Многи од њих почињу да уче и јапански.

Говорећи о Србији, многи спортисти као Ђоковић или Пикси су веома познати у Јапану. Такође, преводе се и неки од српских аутора. На пример, ово је јапански превод Андрићевог романа "На Дрини ћуприја". Његова трилогија је преведена на јапански. И честе су посете фолклорних група из Србије, а постоји и група студената која изводи српске народне игре на нашим универзитетима.

Као што сте поменули, Јапан наставља са иницијативом за сарадњу са Западним Балканом, коју је покренуо покојни премијер Абе приликом посете Србији 2018. године. Пре тога у посети нашој земљи није био ниједан премијер више од 30 година. Када би требало да дође до следеће посете на највишем нивоу?

Ми смо сада на прагу следеће годишњице, односно 150 година од успостављања дипломатских односа и ако гледамо у наредних 10 година, мислим да можемо да очекујемо посете на високом политичком и економском плану.