Предмет Левијатан - без рока за одлуку о забрани

Левијатан је пре 12 година основан као Фондација. У њеном фокусу - заштита права животиња. Осам година касније постаје и удужење. Шири и делатности - заштита права угрожених, злостављаних и болесних, првенствено деце, жена и животиња. Тако се представљају.

Марко Милосављевић из Иницијативе младих за људска и мањинска права каже да оно што њихов рад карактерише, јесте, претње, и насиље, пре свега, према мигрантима, према избеглицама.

"То су, заправо, била, како су они наводили, грађанска хапшења, ухођење, заправо, и потпиривање становништва, да оно буде насилно, такође, према тим рањивим групама. То су, такође, напади на мировне активисте, то је слављење ратних злочинаца али и, врло отворено, нацистичко салутирање, које је, кроз, неколико закона, у Србији, забрањено“, каже Милосављевић.

Јавност је Лавијатан упознала кроз више акција - посебно оних против избеглица и миграната. На пример по упаду колима у Прихватни центар за мигранте и избеглице у Обреновцу.

Приписују им се и оне где маскирани мушкарци патролирају Београдом са палицама и псима, пресрећу мигранте.

Тада је реаговао и Заштитник грађана. Повереница за заштиту равноправности наложила је да Левијатан престане да објављује дискриминаторни садржај о Ромима.

У Уставни суд стигао је предлог Републичког јавног тужилаштва - да се трајно забрани Лавијатан. По више основа, а први је уверење да је реч о паравојној организацији.

"Њихови поступци приликом јавних манифестација су веома често војнички синхронизовани. Имају униформе, своје обележје“, каже тужилац Горан Илић.

Према његовим речима, осим тога, предлог за забрану садржи и захтев да се Левијатан забрани због тога што је деловање организације усмерено ка кршењу људских и мањинских права, односно, изазивање верске националне мржње и нетрпељивости.

Уставни суд може да забрани рад само оној политичкој странци, синдикалној организацији или удружењу грађана чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење гарантованих људских или мањинских права или изазивања расне, националне или верске мржње.

Милосављевић каже да би било много ефикасније да тужилаштво осим што улаже све своје ресурсе, да такве случајеве боље процесуира, и да судови имају бољу и оштру казнену политику.

"И с друге стране, ова мера може да буде контрапродуктивна за слободу удруживања у самој Републици Србији“, навео је Милосављевић.

Илић је рекао да одлука о томе да се доноси у једном специфичном поступку пред Уставним судом.

"Закон на Уставном суду на један врло сумаран начин уређује начин и одлучивање Уставног суда у овој врсти поступка. Тако да не постоје рокови. Обе стране и предлагач и друга страна ће имати прилику да изнесу аргументе. И то је добра прилика да се утврди да ли је предлог врховног јавног тужилаштва основан“, рекао је Илић.

Својевремено вођа Лавијатана тврдио је да никада неће постати политичка организација. Јесу своје идеје пропагирали у изборним кампања -2020. и 2022. Нису добили довољно гласова да пређу цензус.