Дрецун: Суђења ухапшеним Србима на КиМ политичка, као она у Хашком трибуналу

Милован Дрецун каже да би могао да се сложи с изјавом команданта Кфора Анђела Микеле Ристуча, да је последњих дана на Косову и Метохији мирније, али да је ситуација и даље напета. Међутим, не може се, истиче сложити  по питању - шта је узрочник таквог стања.

"Наравно да је то једнострано понашање Приштине и оно што је њихов крајњи циљ да у потпуности успоставе не само административну, већ и једну полицијско-војну, условно да кажем контролу над севером Косова. Саставни део тога је једно ужасно малтретирање, терорисање српског народа. А ситуација је релативно, како каже командант Кфора, мирна, само захваљујући томе што српски народ веома уздржано реагује, што су протести мирни. Иначе, што се Куртија тиче, ситуација није мирна", упозорава Дрецун.

"Договор је да се повуку сви полицајци"

Наглашава да је и даље огроман број припадника специјалних параполицијских јединица присутан на северу КиМ и да и даље траје малтретирање Срба. Страх код српског народа је каже и даље огроман, не могу безбедно ни да се крећу, нити слободно да излазе из својих кућа.

"Увек је присутна могућност да неко буде ухапшен, малтретиран, терорисан, али нема деескалације, нема смиривања ситуације. Курти је  направио један маневарски потез, како увек ради, повукао је, како каже, 25 одсто полицајаца. Неки су полицајци изашли, али се распоредили ту 100, 200 метара даље од зграда. Договор је да сви изађу. Он сад тражи условљавање одржавање нових избора, што је такође један од кључних тачака за деескалацију, тиме што Европска Унија треба да повуче казнене мере", истиче Дрецун.

Интензивиране активности за тзв. Војску Косова

Оцењује да је и највећем делу у јавности јасно понашање Запада.

"Њихов циљ је да заврше формирање те лажне државе. То једино могу ако их убаце у Уједињене нације, и пре тога у неке трансатлантске организације као што је рецимо НАТО. И они све раде да би то учинили. Курти им ремети својим понашањем тај план", сматра Дрецун.

Указује да су интензивне активности на плану војне, безбедносне сарадње САД и Приштине и да ће они интензивирати припрему тзв. Војске Косова.

"По оном плану од  десет година трансформације КБС-а треба да буде у пуној оперативној способности до 2029. године, али видимо да су рекли да ће тај период убрзати за неке две или три године. Дакле, ту се нешто припрема. Ако припремате снаге, такозване снаге за територију каква је Косово и Метохија, онда значи да имате неке агресивне, офанзивне планове. Ти планови се не односе сигурно на то да ће та тзв. Војска Косова напасти рецимо Албанију или Северну Македонију, него ће напасти српски народ и посебно Србе који живе на северу Косова", упозорава Дрецун.

Београд не може да се сложи с организацијом СЗО 

Сматра да су ставови Вашингтона идентични ставовима Аљбина Куртија, али и да амерички изасланик за Западни Балкан, Габриел Ескобар говори о томе да треба да се формира Заједница српских општина. 

"Али Габриел Ескобар каже да ЗСО треба да буде формирана у складу са тзв. Косова, да треба да омогући Србима, како каже, да обављају само некакве комуналне услуге, те општине у тој заједници и ништа више од тога, да она наравно не може да има извршене надлежности", наводи председник скупштинског одбора за КиМ.

Додаје да је добро што Ескобар у име администрације у Белој кући инсистира на томе да се формира Заједница српских општина и да је то кључ решавања актуелне ситуације, само се, истиче, готово уопште не "слажемо око тога како треба да изгледа та заједница и на основу, на ком правном основу треба да буде формирана".

Политичка суђења Србима

Што се тиче правне судбине свих ухапшених Срба на КиМ, Дрецун је изричит да ту нема права и правде и да су то политичка суђења, која је упоредио са суђењима у Хашком трибуналу.

"Ово им је иста ситуација. Ово је политички суд. Судите некоме за вербални деликт, јер каже оно што је доказано да у Рачку није био никакав масакр цивила. Доказано је на начин тако што је тај исти тзв. Хашки трибунал из оптужнице против Слободана Милошевића избацио оно што му је било ударна ствар, а то је Рачак. Дакле, нема никаквог масакра. Они суде човеку због тога, после 20-ак година подижу оптужнице за наводне ратне злочине, где ли су то ископали, шта ли су нашли", наглашава Дрецун.

Закључује да се ради, како каже, о једном ужасном политичком притиску на српски народ и стварању страха од тога да свако може да се нађе сутра на оптужници за ратне злочине, за криминал, а сада видимо и за тероризам.