Шта за Приштину значи набавка турских "бајрактара", а шта за Београд турски генерал на челу Кфора

У последње две године приштинске власти повећале су број војника у тзв. Косовским безбедносним снагама за 80 одсто, док су буџет удвостручили, навео је јуче Аљбин Курти обилазећи најновије наоружање дрон “бајрактар ТБ2“. Док он тврди да су их купили од Турске, министар одбране Милош Вучевић каже да је Анкара Приштини донирала не само беспилотне летелице, већ и друга веома убојита средства. Министар Вучевић за РТС је потврдио - нови командант КФОР-а од јесени биће турски генерал, а Турска повећава број војника у тој мисији.

Бајрактар ТБ2 је борбена беспилотна летелица, која може служити за извиђање, али и за дејства вођеним ракетама по земаљским циљевима. У ваздуху може да проведе највише 27 сати, у висине може да иде до 6.000 метара.

“Оно што смо видели, и што нисмо видели је заправо једноставнији оптоелектронски систем на тој летелици. Није онај који поседује ласерски обележивач циља, који онда индикује употребу вођених убојитих средстава, није јасно да ли је то можда присутно на другим летелицама, које нисмо имали прилику да видимо, али у основној верзији би, са скромнијим оптоелектронским системом, та летелица могла да служи за надзор, за извиђање, односно јављање у реалном времену, положаја распореда циљева, што у конкретном случају Косова се већ дешавало, будући да смо имали инциденте са додуше јако мањим дроновима које су они користили“, навео је Петар Војиновић са ваздухопловног портала Танго сикс.

Да користи “бајрактаре“ заинтересована је била и Војска Србије, али након потврде да су стигли на простор КиМ, од тога се одустало.

ТБ2 се најбоље показао током рата у Нагорно-Карабаху, Азербејџанска војска га је веома вешто користила. Употребљава га и Украјина у рату против Русије, али без видљивијих резултата.

Војска Србије пажљиво анализира употребу тог дрона у ратовима, уверава министар одбране.

“Наше обавештајне агенције располажу подацима да је Турска донирала пет летелица ‘Б ТБ2‘ и не само то, албанским безбедносним структурама на Косову су испоручени и озбиљни противоклопни системи, минобацачи са гранатама, муницијом, затим и други видови наоружања који представљају свеукупно за нас један безбедносан ризик и директно кршење резолуција 1244 и Војнотехничког споразума. Оно што они зову Косово, а ми покрајина КиМ, нема право да се снадбева таквим видом наоружања. Наравно, да смо ми уручили протестну ноту, односно исказали незадовољство, ово министарство амбасадору Турске због овога што је урађено на КиМ“, рекао је Вучевић.

Турци на КиМ – Анкара има више војника у Кфору него САД

Да Турска има интерес да присуствује на територији Косова и Метохије показује и њихово учешће у Кфору - од 4.511 војника, 780 је из Турске, док је из САД њих 679 званични су подаци НАТО-а.

“По први пут долази командант Кфора из Турске. Нама не одговара никакав сукоб са Турском, то није национални интерес Србије. Турска је велика држава, сила и има значајан политички економски утицај на простору Балкана, Западног Балкана и ми морамо да гледамо да имамо што боље односе са Турском, али на потпуно различите начине гледамо на питање КиМ, то нема сумње. Интересантно је да се њихова војна касарна у Призрену зове по султану Мурату“, истакао је Вучевић.

Мандат команданту Кфора траје годину дана. Процене су да ће од јесени Турска имати и до 1.000 војника у јужној српској покрајини.