Уговор који је Србија чекала деценију – шта доноси споразум са АСЕАН-ом
Чланице Асоцијације земаља Југоисточне Азије прошле недеље су у Џакарти једногласно одобриле приступни захтев Србије Уговору о пријатељству и сарадњи у Југоисточној Азији. Потписивање уговора очекује се на наредном састанку министара спољних послова. Приступ, кажу упућени, отвара могућности држави за ближи дијалог, сарадњу и укључивање у различите мреже и платформе АСЕАН-а, али и доприноси промовисању сарадње у економским и социокултурним областима Србије са тим блоком.
На уговор о пријатељству и сарадњи у Југоисточној Азији и сагласност десет чланица АСЕАН-а Србија је чекала деценију.
Радомир Алексић из Фондације БФПЕ каже да је АСЕАН независна и неутрална организација, што одражава и став њених држава о сукобу у Украјини, који је сличан ставу Србије – оне осуђују агресију Русије, али не уводе санкције, као што уводи већина западних земаља.
Немешање у унутрашње ствари других држава и мирно решавање спорова
АСЕАН је за више од пет деценија изградио репутацију организације која промовише поштовање независности, суверенитета, једнакости, територијалног интегритета, немешање у унутрашње ствари других држава и мирно решавање спорова.
Фокус је на азијско-пацифичким нацијама, али политику коју пропагира дели и са остатком света.
Министар спољних послова Ивица Дачић истиче да су те земље пријатељске према Србији и додаје да од њих десет, шест није признало самопроглашену независност Косова.
Од 2003. године уговор о пријатељству и сарадњи постао је отворен и за државе које нису чланице, а има их више од 50, између осталих за Кину, Индију, Јапан, Русију, Француску, САД, Турску, Немачку. Од 2012. и Европска унија има исти статус са АСЕАН-ом као и Србија.
"Дакле, ту сад постоје чак и нове могућности за координацију са самом Европском унијом у оквиру тог форума, јер само потписивање овог уговора у ствари отвара перспективу учешћа Србије на источноазијским самитима, који су веома значајни форуми и имају и глобални утицај", истиче Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове.
Дачић каже да је за Србију битан пре свега да би људима објаснила своју позицију.
"Неће те земље свакако имати водећу улогу у преговорима и дијалогу са Приштином. Свеукупно за нашу спољнополитичку позицију, ово је веома значајно, зато што постајемо део једне регионалне организације која је веома јака", истиче Дачић.
Трговина премашила седамсто милиона евра
Робна размена Србије и земаља чланица 2022. године премашила је 700.000.000 евра. Више се увозило него што се извозило. На пример, са Индонезијом је 112.000.000 долара, од чега је чак 109.000.000 увоз, а свега три милиона робе смо извезли.
"АСЕАН ће, према прогнозама, 2030. године, уколико се посматра као једна економија, бити четврта најразвијенија економија на свету. И просто, свака држава поучена искуством у пандемији, мора да пронађе неке алтернативне канале снабдевања робом", каже Алексић.
АСЕАН и Европска унија
Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове сматра да треба имати на уму да основна политичка и економска оријентација Србије, односно основни интереси, леже у блиском окружењу и Европи.
"Тако да без обзира на то што ово јесте спољнополитички успех, наши напори ипак треба да буду фокусирани на оне делове света где ми остварујемо своје непосредне интересе", додаје Новаковић.
На иницијативу држава оснивача АСЕАН-а – Индонезије, Малезије, Филипина, Сингапура и Тајланда, чланство организације је проширено укључивањем Брунеја, Камбоџе, Лаоса, Мјанмара и Вијетнама.
Коментари