Уочи доласка црногорског председника у Београд – шта значи Милатовићева "нормализација односа са Србијом"

"Нећу одступити од правца и опредјељења да Црна Гора буде део Европске уније, залагаћу се за добросуседске односе" – ставио је у први план петогодишњег мандата пре месец и по дана у инаугурационом говору Јаков Милатовић. Отуда и не чуди – на агенди посета прво европске институције и НАТО-а, одмах потом Андрићев венац.

"У фокусу те посете ће засигурно бити потпуно нормализација наших односа са Србијом, као важним економским партнером. Мислим да би најважнији резултат те посете требало да буде поновно постављање дипломатских односа на ниво амбасадора, јер као што знате, ни Србија нема амбасадора у Подгорици, ни Црна Гора нема амбасадора у Београду“, рекао је Јаков Милатовић, председник Црне Горе.

Баш ту тему види као предуслов осталима – економској сарадњи, заједничким инфраструктурним пројектима, заједничком путу ка Европској унији. Питање двојног држављанства, често је било карта на коју се играло и у Подгорици и у Београду. Званични став Црне Горе да признаје Косово, када 80 одсто грађана није било за то, већ петнаест година прави шум на везама две земље.

"Не мислим да ће доћи до неког значајног заокрета у спољној политици Црне Горе. Ако неко очекује да ће Црна Гора, рецимо, отпризнати Косово или да ће променити свој однос према НАТО-у, то се сигурно неће десити. Али, оно што је карактерисало претходну власт, тако кажемо, то је стална производња сукоба, мислим да то можемо да заборавимо“, рекао је Небојша Лазаревић из Центра за европске политике.

Без великих предвиђања уз скромна очекивања – само да не буде као пре.

"Да не буде ватре, да не буде запаљивих изјава. Мислим да је вријеме да највећа вијест буде да је све прошло како треба. И вјерујем да ће све проћи како треба. И коначно, вјерујем да ће се и кроз ову посјету унормалити односи да политичари не зарађују политичке поене кад  су у проблему. Најчешће су потезали оружје односи између Србије и Црне Горе, то је било најлакше за скретање пажње“, каже Ђуро Радосавовић, црногорски писац.

Иако се у јавности много спекулисало, одлазак Александра Вучића у Подгорицу на инаугурацију Јакова Милатовића скренуо је пажњу, чини се, целог региона. Два дана пред долазак у Београд, председник Црне Горе очекује да ће ускоро поново угостити српског колегу.

"Велика је ствар била што је Александар Вучић посјетио Подгорицу за инаугурацију и што су из региона дошли остали јер нису морали. Дакле, то није био самит или да их као разредни старешина неко из Њемачке или Француске или неке друге земље састави све са Балкана и каже – сада да видимо како ћемо, што ћемо. Овога пута повод је био лијеп. И сама чињеница да се то десило је корак који је водио ка овоме сад да Јаков Милатовић као предсједник Црне Горе посјети Београд и да то буде знак да страсти које су се врло овако узбуркивале сваки пут спласну и да чак и то ће се осјетити и у кафанама и у ресторанима и свугдје зато што ће коначно олабавити све то", каже Радосавовић. 

У евроинтеграцијама највише су у региону одмакле управо Црна Гора и Србија. Билатералне посете могу да дају замајац путу ка Бриселу.

"Ја не верујем да ће неко улазити у толико сложен, институционално правни аранжман да прими једну државу, као што је Црна Гора од 600.000 ставника. Они без још једне или две државе, на пример Србије и Северне Македоније, неће проширивати Европску унију“, рекао је Лазаревић.

Сусрету двојице колега за два дана претходиле су сличне поруке и из виле Горице и са Андрићевог венца – трзавица је било доста, европска будућност Западног Балкана је оно што сви чекају.