Порекло имена "Милосрдни анђео"

Операција, чији је званични назив "Allied Force" односно "Савезничка снага" од тренутка уласка НАТО трупа на Косово и Метохију, јуна 1999. године, променила је назив у "Joint Guardian", што у слободном преводу значи "Заједнички заштитник".

Али, чак и када бисмо користили метафоричан израз "Анђео чувар", не зна се тачно како постао - "Милосрдни анђео".

Једна верзија каже да је забуну унео тадашњи кинески председник Ђијанг Цемин.

Наиме, америчка компонента која је чинила "Савезничку снагу" звала се "Племенити наковањ" (Noble Anvil).

Цемин је, наводно, током посете Италији марта 1999. направио грешку у изговору и тако је "noble anvil" постао "noble angel".

Но, "noble" и даље није "близу" речи  "мerciful".

Трећа теорија порекло назива доводи у везу са именом британског хуманитарног конвоја, који је априла 1998. године посетио Косово.

Мисија, је у медијима названа и "Операција анђео", од  британског оригинала "Operation Angel's mission of mercy" (Би-Би-Си).

Али, то није све.

Бојан Димитријевић са Института за савремену историју објашњава да је тадашња српска пропаганда или министарство информисања, искористило тај назив да га прошири за читаву операцију напада на СРЈ.

Интересентно је да се и у образлагању тужбе, из маја 1999. године, коју је СРЈ поднела Међународном суду праведе против чланица НАТО које су учествовале у бомбардовању, користи израз  "Племенити анђео" (Noble angel).

"Савезничка снага" и "Милосрдни анђео"

Сам назив "Савезничка снага" требало је да нагласи савезништво у години када је НАТО прослављао пола века постојања и када су примљени нови чланови.

"Савезничка снага" је једини термин који познају званични документи НАТО-а, док је "Милосрдни анђео" за њих непознаница.

Различито именовање једног истог догађаја постало је само извор неспоразума у комуникацији.

"Ја сам учествовао у разговорима који су били стручни између наше и америчке војске око искустава рата 1999. године. Они се просто нису препознавали кад су наши представници користили тај назив за ту операцију или кад су користили још неке од термина које је тадашња пропаганда усадила људима у главу, чак и онима који су професионалци. Тако да сам ту видео да се говори о истој ствари, они то зову на један начин, ми на други и онда ту већ настаје неспоразум", присећа се Димитријевић.

Опште место као историјска чињеница

Упркос свему, назив "Милосрдни анђео" постао је не само опште место, него и историјска чињеница.

Тако се у уџбенику историје за основце наводи да је "после неуспелих преговора у Рамбујеу и Паризу ... уследила агресија НАТО-а" и да је "операција 'Милосрдни анђео' трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. године".

"У нашој модерној историји то није први случај да је нека пропагандна ствар постала опште место и чак ушла у уџбенике. Само посматрање Другог светског рата или неких скоријих догађаја су на многе начине искривљени дошли у јавност и уџбенике зато што политика има утицај на историју и историографију и зато што се у Србији политички дискурс често наставља у историји. С друге стране, постоји и једна тендеција да нашу историју креира лични доживљај историје и нешто што је параисторија, публицистика", оценио је Димитријевић.

Пропаганда и митологија

Сведоци смо колико нам је користи или штете донело искривљено огледало кроз које смо посматрали историју у протеклих пола века. У вези са послењим, како да Димитријевић назива, "ратом", додатни проблем је стварање мита, што су чиниле обе стране.

"Пропагандни напори обе стране били су веома јаки", подсетио је Димитријевић.

"Тако на западу имате мит да је рат био због хуманитарне катастрофе и наводног геноцида на Косову, што уопште није тачно, а код нас имате ову сугерисану причу о интензивном отпору и свим догађајима који су били. И онда и ту причу о 'Милосрдном анђелу' као једној потпуно нетачној ствари."

Сва та пропаганда могла је да делује логично само у том времену.

Власт је имала циљ да мобилише јавност, што јој је лакше полазило за руком ако се посебно подвуче цинизам назива акције.

Међутим, пренесена у историју, та пропаганда врло је штетна. Зато би, наглашава Димитријевић, требало да се понуде релевантни одговори о самој суштини догађаја, о његовој политичкој и војној природи.

И, за почетак, да се поједини догађаји називају правим именом.