Хоће ли Србија ускоро на изборе - шта каже власт, шта опозиција, а шта аналитичари

"Рачунајте да је моја оставку на столу. Рачунајте на ту оставку", рекла је премијерка Ана Брнабић у обраћању јавности 7. јуна.

"Ми смо спремни да се о датуму избора и да ли евентуално да буду уз још неке изборе договарамо са онима који који би волели да имају градске или општинске изборе, а никако неке друге. Увек смо спремни да се договарамо, али то није питање нечије партијске воље, већ питање разговора свих политичких чинилаца", рекао је председник Србије Александар Вучић.

Питање превремених избора и даље је без одговора. Ни после изјава председнице Владе и председника средином протекле недеље није познато када би се на биралишта могло. Знају се раније изнети ставови - ванредни избори за владајућу коалцију су излаз из кризе, док за опозиционе странке које учествују у организацији протеста - нису тема, док се не испуне захтеви са протеста.

Међу њима су промене у влади и одлучније поступање државних органа у решавању највећих друштвених проблема.

"Овде се ради о ситуацији где се стратегије владајуће коалиције и опозиције разилазе. Опозицији је више у интересу да преко протеста притиска власт и да власт пристане на захтеве или да власт ослаби у јавном мњењу и да се онда иде на изборе. Владајућој коалицији више одговара да се ни на који начин не доводи у питање оно што је њихова тренутна позиција и ту се налазимо у некој врсти пат-позиције све до оног момента док једна или друга страна не преузме контролу, агенду", каже Бојан Клачар, извршни директор ЦЕСИД-а.

Док лево оријентисани део опозиције најављује радикализацију протеста, међу припадницима десног опозиционог блока чули су се позиви на превремена изборе. Двери и Нова Демократска странка Србије траже оставке председника Вучића и владе.

"Десно оријентисаној опозицији за нијасну више одговарају избори, јер би на тај начин они пребацили агенду на оно што њима јесте важнија тема у овом тренутку протеста, а то је Косово. Међутим, колико год да инсистирају на изборима, мени се чини да ће избори бити расписани тек оног момента када се на неки начин уђе у неку релативно релаксиранију ситуацију између ове групе људи која се налази на улицама и владајуће коалиције", каже Клачар.

До релаксације могло би се разговорима представника две стране, сагласни су аналитичари. Јединствени и у томе да дијалог за сада није известан - представници опозиције не одазивају се позиву власти.

Ипак, ако до дијалога дође, верују, теме би могле бити сличне онима из 2021. године - више медијског простора, услови гласања, можда и изборни праг.

"Ја мислим да повећање цензуса неће нешто много променити, јер и да се не повећа цензус мислим да би сада већина партија изашла у некој врсти коалиције. Мислим да се ка томе негде иде, да се десница укрупњава, да ова демократска опозиција, нека левица претпостављам да ће ићи у једној или две колоне. С друге стране, имамо владајућу коалицију, која мислим да ће остати заједно и на наредним изборима", каже Предраг Лацмановић из маркетиншке агенција "Фактор плус".

Наредни избори би требало да буду редовни покрајински и локални 2024. године, осим ако раније не буду расписани ванредни парламентарни и најављивани београдски избори.