Клачар: Шансе да ћемо на јесен на биралишта данас веће него јуче

Иако су парламентарни и председнички избори одржани пре нешто више од годину дана, а актуелној влади мандат траје тек шест месеци, све чешће се говори да би грађани Србије могли на биралишта и то већ на јесен. Првобитно, ново гласање помињало се само за Београд, што је опозиција затражила одмах након избора у априлу 2022. године. Међутим, у последњим изјавама председника Александра Вучића чуло се да су све извеснији и избори на парламентарном нивоу.

Извршни директор Центра за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД) Бојан Клачар каже да су данас веће него што су биле јуче шансе да ћемо на јесен на биралишта.

"Изјаве председника Вучића су ишле у том правцу, али рекао бих да постоји и даље отворен простор да се пронађе другачије решење, превасходно решење које би омогућило да се ти избори одрже заједно са локалним и покрајинским изборима, који се у редовном термину морају одржати следеће године", сматра Клачар.

Наглашава да шансе за изборе на јесен постоје, али му се чини да постоји и велика вероватноћа да 26. маја не сазнамо када ће се излазити на биралишта, већ да се одређивање конкретног датума пролонгира за неки каснији период.

Клачар каже да се пуно тога променило након априлских избора – настављен је рат у Украјини, убрзана ја косовска динамика и десиле су се две огромне трагедије и пратећи протести у Србији.

"Сви ти догађаји нам говоре о томе да је ситуација битно другачија него што је била пре годину дана. Сви аспекти ће утицати на одлуку када ће бити избори, а свакако ће владајућа коалиција водити рачуна о томе да ли избори могу да се споје са локалним и покрајинским, зато што је у Србији, иако можда није најбоља одлука, таква пракса у протекле 33 године. Свака владајућа коалиција је волела да споји и организује локалне изборе заједно са председничким или парламентарним", наводи Клачар.

Каже да је зато веома мала вероватноћа да се београдски избори одрже самостално, изван спајања са парламентарним.

"У било ком случају, чини ми се да ће теме бити националне и врло је вероватно да ћемо чак и на следећим локалним изборима имати велику националну кампању, управо због примата одређених тема које су данас у јавном животу присутне. То ће бити нуспоследице крупних глобалних и националних тема којима сведочимо", истиче Клачар.

"СНС је странка која воли краће кампање"

Клачар сматра да је Српска напредна странка (СНС) спремна за кампању и изборе, имајући у виду чланство, инфраструктуру и ресурсе које поседује.

"Српска напредна странка је увек спремна за кампању. Она већ у предизборном периоду уради велики број активности које су важне. СНС је странка која генерално воли краће кампање. Остаје само кључно питање њихове страначке процене да ли је септембар добар термин за изборе", каже Клачар.

Истиче да током протекле 33 године тај месец генерално није био чест избор владајуће коалиције за изборе, поготово након 2000. године.

"Та стратешка процена ће зависити од друга два важна фактора, а то су преговори између Београда и Приштине и протести који су у току", сматра Клачар.

Објашњава да постоје два правна начина на које се до избора може доћи – први је да премијерка поднесе оставку и да се у року од 30 дана не дође до нове парламентарне већине и извршне власти, док је други, који смо видели прошле године, да Влада поднесе председнику Србије образложен предлог за распуштање Скупштине.

"Правно неће бити проблема да се избори организују у септембру. Уколико процена СНС-а буде таква да ће оставком Владе на неки начин изаћи у сусрет захтевима који се чују на протестима, онда ће то вероватно и бити начин на који ће избори бити организовани", истиче Клачар.

Сматра да у СНС-у јесу спремни за изборе, да о њима озбиљно размишљају и да би вероватнији пут до избора био управо оставка Владе.

"Протести већи адут опозиције од избора"

Клачар сматра да опозиција није хомогена, да се не може говорити о једном ентитету и да имају различите интересе.

"Ако бисмо разговарали с неким странкама из десног дела опозиције, вероватно да би они преферирали парламентарне изборе. Ако бисмо разговарали са неким делом грађанске опозиције, вероватно би им одговарали београдски избори", каже Клачар.

Наглашава да је извесно да опозиција у овом моменту процењује да су им протести већи адут него што су избори.

"Очигледно је перцепција у опозицији да протести могу бити масовни, да могу трајати и да могу да оштете владајућу коалицију. Опозиција заправо размишља да је боље да протести трају, да се направи одређена врста политичке штете за владајућу коалицију, па да се тек онда размишља и озборима", објашњава Клачар.

Наглашава да је логика власти другачија, да жели да амортизује протесте и да јој сценарио бржих избора више одговара.

Клачар истиче да се кључни политички проблеми и незадовољство тренутно артикулишу на улици и да се Србија у погледу политичког живота вратила на период пре априлских избора прошле године – период који карактеришу високе емоције, хиперсензитивни наратив, поларизација и конфронтација.

"Следећа кампања ће поново бити емотивна и поларизујућа. Чини ми се да ће се већина великих тема отварати на улицама и да и власт и опозиција верују да им јавни догађаји у овом тренутку више одговарају него дискусија у институцијама", каже Клачар.

"Велика коалиција која је постојала уочи априлских избора више не постоји"

Клачар најављује да ћемо на следећим изборима, када год да буду, сведочити другачијим темама и говорити о другачијим актерима.

"Дошло је до укрупњавања десничарске опозиције, пре свега због преговора Београда и Приштине. Дошло је до појаве нових актера у грађанској опозицији, где мислим на покрет Здравка Поноша. Та велика коалиција која је постојала уочи априлских избора више не постоји и видимо да 'Не давимо Београд' наступа самостално и тражи неку врсту аутономије у оквиру Зелено-леве коалиције", истиче Клачар.

Сматра да је највећа промена која се догодила формирање Народног покрета за државу, што сугерише да ће и владајућа коалиција на изборе изаћи у једној великој коалицији.

Клачар каже да однос Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије не изгледа на нижим и средњим нивоима увек хармонично, али да изгледа добро када су у питању лидери.

"То је однос који је увек био доминантно базиран на снажном политичком интересу, а не толико на емоцијама. Чини ми се да у овом тренутку ни за једну ни за другу странку не постоји политички интерес који би угрозио опстанак коалиције. Чак не би било изненађење да на следећим изборима видимо једну велику листу где би се нашли СНС и СПС са свим мањим партнерима", истиче Клачар.

Што се тиче предстојећег Председништва СНС-а, Клачар каже да треба очекивати крупније промене.

"Чини се да сведочимо полако приближавању тренутка када би Александар Вучић могао да поднесе или најави подношење оставке на место председника странке. Могу се очекивати, самим тим, и друге персоналне промене у вођењу странке. Наравно, очекује се и много тога у вези са функционисањем и деловањем Народног покрета за државу јер се чини да ће то бити модус како ће СНС изаћи на следеће изборе", каже Клачар.