Билчик: Кључно да дијалог донесе резултате; Вархељи: Србија спремна за 3. кластер

Билчик је рекао да Европа мора да будемо ангажована у једнаком односу према обе стране и жали што неки амандмани који су донети нису били једнаки према обе стране, „али је на Београду и Приштини да наставе даље".

 Истакао је да је 2022. година била сложена година за Европу, али и за Србију, и додао да извештај поздравља усвајање мера о побољшању изборних услова и захтева упућених пре априла 2022. године, као резултат међустраначког дијалога који је вођен у Србији као и укупно понашање током избора. Он је поздравио и повратак опзиције у Скупштину Србије.

"Ово је врло битно за српску демократију и политику и радујем са наставку сарадње са српским парламентом већ у јуну ове године, када ћемо се састати у Београду", рекао је Билчик.

Према његовим речима, фундаменталне одлуке су потребне да би се постигао фундаментални напредак, и то је порука извештаја.

"То се односи на подручје унутар реформи, поготово када је у питању правна држава, јачање правосуђа и борба против организованог криминала и корупције, као и јачање независних медија", рекао је Билчик и додао да ће ЕП наставити да помно прати развој Србије.

'Србија мора да се усклади са позицијом ЕУ према Русији'

Изразио је наду да ће Србија ухватити нови "геополитички воз" који се тиче увођења санкција Русији. "Србија не може да пропусти још један воз а ми смо овде да подржимо процес важних политичких реформи, и да се Србија придружи ЕУ", рекао је Билчик.

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи рекао је да Србија мора да се усклади са позицијом ЕУ према Русији, како би наставила европским путем. Вархељи је изразио жалост у име Европске комисије због недавних трагичних догађаја у Србији и додао да је у интересу Београда да настави континуирану сарадњу са ЕУ.

Рекао је да је ЕК проценила да је Србија испунила критеријуме за трећи кластер и да ће стога бити настављени преговори.

"Преговори ће се наставити, поготово на подручју владавине права и поздрављамо одлуку српске Владе да задржи пут приступања ЕУ, као и српско усвајање свих амадмана, што су важни кораци" рекао је Вархељи.

Поменуо је да Србија сарађује по питању визне политике како би спречили илегалне мигранте и борби против корупције, али је навео да су дијалог Београда и Приштине и нормлазација тих односа најбитнији за напредак било које врсте.

'Дијалог Београда и Приштине треба да буде фокусиран на народ'

Известилац ЕП за Косово Виола фон Крамон рекла је да је недавно посетила Србију и оценила да, нажалост, упркос свим напорима, "тамо не влада већа демократија него пре".

"Нема правих демократских стандарда, избори нису довољно слободни, политичка култура није обележена слободом изражавања", рекла је она.

Како је рекла, од председника Србије Александра Вучића и Владе тражи да спроведу унутрашње реформе, јер према њеним речима, ништа друго не може да замени захтев ЕУ да се постигну највећи европски стандарди у смислу владавине права, слободних медија и борбе против корупције.

"Дијалог са Приштином треба да буде фокусиран на народ, како би се осигурало да народ на Косову није марионета ни у чијим рукама. Тек кад Србија то постигне, може да буде права земља кандидат за чланство у ЕУ", рекла је Фон Крамон.

Посланик Тонино Пицула оценио је да кључни демократски показатељи упућују на то да, како је навео, ''Србија стагнира на европском путу''.

"Очекивани напредак у дијалогу са Приштином, кога нема, не сме да буде алиби за изостанак ефикасне европске политике према српским властима'', казао је Пицула и изразио пуну подршка грађанима који желе бољу, европску Србиј, оценивши да ти грађани доказују да постоји капацитет за промене.

'Извештај ЕП о Србији пристрасан и претерано критичан'

Посланик мађарског Фидеса у Европском парламенту Андор Дели поручио је да је извештај ЕП о Србији пристрасан и претерано критичан, као и да ће нанети трајну штету односима Србије и Европског парламента.

Он је навео да од 2014. године прати сваки извештај Европског парламента о Србији и да је то увек био "динамичан, интензиван и понекад тежак политички процес".

"Могли смо да пратимо различите фазе, флуктуирајуће позиције и промене у степену ентузијазма за проширење у Европској комисији и међу државама чланицама", рекао је Дели у свом обраћању Европском парламенту.

Истовремено, каже Дели, Европски парламент је био институција која је давала најснажнију подршку убрзању процеса придруживања и јачању међусобног поверења и поштовања између Србије и ЕУ, што, ако су околности то захтевале, није искључивало формулисање добронамерних критика.