Дрецун: Отварањем моста на Ибру Приштини би био отворен пут да протера Србе

На северу Косова и Метохије је сасвим ново локално руководство Албанаца, а органи власти су конституисани после избора 23. априла на којима је учествовало три одсто становништва.

Милован Дрецун истиче за РТС, да је на северу КиМ прошле седмице била симулација избора и да се они никако не могу третирати као изражена воља већине грађана, а ако тога нема – нема ни основног демократског принципа, јер у свакој демократији већина одлучује.

"Ово је заправо институционално насиље које Приштина, формирањем тих наводних скупштина општина и градоначелника спроводи над народом на северу", нагласио је Дрецун. 

Што се тиче моста на Ибру, указује да постоји још неколико мостова и да они нису проблематични за кретање, али да је Приштини и Албанцима, како наводи, најважнији тај мост.

"Присетимо се само догађаја од доласка међународних снага. Сви покушаји Албанаца да продру на север КиМ, да га заузму буквално и да протерају Србе ишли су преко тог моста. Сећате се масовних протеста где је било хиљаде и хиљаде Албанаца, међу њима много екстремних који су отварали ватру из аутоматског оружја на Србе. Пуцали из снајперских пушака из јужног дела Косовске Митровице, све у намери да преко тог моста пређу", подсећа Дрецун. 

Мост више пута био предмет разговора

Додаје да је тај мост био предмет разговора у дијалогу између Београда и Приштине у више наврата, да су нуђена нека решења и постизани неки договори. Међутим, истиче да сада одједном имамо ситуацију да Приштина жели да отвори тај мост за саобраћај, а он, упозорова, представља директно чинилац угрожавања опстанка Срба на северу КиМ.

"Добро је што је команда Кфора саопштила да то питање мора да се реши у дијалогу, а не овако једностраним покушајем Албанаца. Друго, Београд настоји да преговорима смири ситуацију с Приштином", сматра председник Скупштинског одбора за КиМ. 

Каже да ће сутра бити један веома важан састанак на коме ће, како је и специјални изасланик ЕУ Мирослав Лајчак рекао, моћи да се разговара и о другим политичким питањима.

"Претпостављам да може бити и ова новонастала ситуација", оцењује Дрецун.

Указује да је српски народ знао свих ових година да се супротстави томе и да одбрани своје право на опстанак на северу Космета и на слободан живот.

Шта би значило отварање моста на Ибру

Дрецун упозорава да би отварањем моста на Ибру био отворен пут за, како каже, Албанце да покушају масовним упадом на север КиМ да протерају Србе, да изазову дестабилизацију.

"Није овај мост само симбол слободе. Овај мост је веома значајан ако неко има агресивне аспирације према Србима на северу КиМ и ако би покушао да са специјалним полицијским јединицама или тзв. будућом војском Косова решава неке ствари насиљем на северу КиМ", истиче Дрецун.

Указује да је излазна стратегија Аљбина Куртија да у случају да до краја покушава да одбије формирање ЗСО изазивање масовног насиља на северу КиМ да би, како наводи, одбио формирање ЗСО и одговорност пребацио на Београд.

Приштина се, како оцењује, понаша као класичан трговац, с озбиром на то да су начелно прихватили да се формира Заједница општина са српском већином.

"Они су трговали и добро су истрговали, добили су визну либерализацију, почетак кандидатуре за чланство у СЕ, добили су изборе на северу КиМ, фарсични су били, али Запад их је признао, не буне се. Формирали су неке локалне власти које сада покушавају да наметну нека једнострана решења. Они сматрају да треба наставити у том правцу јер виде подршку са запада", оцењује Дрецун. 

Према његовим речима, Запад сад жели да нас цинично натера причом о томе да је наводно постигнут споразум да се с наше стране испуне неке обавезе које су наводно преузете.

Може ли се постићи политичко решење

Сутра ће се у Бриселу разговарати о ЗСО, међутим Срба нема ни у локалним органима, ни у институцијама, правосуђу, полицији.

Дрецун сматра да има политичких решења у оваквој ситуацију и да је неопходно постићи политичко решење.

"Сада у овим околностима не би било могуће формирати ЗСО  онако како је замишљено са десет општина, јер ове четири општине, наводни одборници, сигурно не би гласали за тако нешто. Прво треба постићи сагласност о Статуту који ће бити на дневном реду, а онда кренути на реализацију.  Чак и ако се постигне договор мораће да се промени новонастали политички амбијент на северу, а то значи да се пониште резултати избора", наглашава Дрецун.

Да ли расписивати нове изборе или створити услове почетком формирања ЗСО за повратак српских политичких представника у привремене институције самоуправе је друго питање, каже Дрецун, али закључује да може да се постигне решење ако постоји политичка воља од стране Приштине. 

"Међутим, мене забрињава то што ради Приштина и што Запад ништа не чини да је заустави", поручио је Милован Дрецун.