Шта је показало гласање у Савету Европе – јесу ли поједине земље промениле став о КиМ

Када је пре месец дана шести пут шеф грчке дипломатије посетио Приштину тамошњи медији писали су – "Дендијас на Косову као код куће". Да Атина унапређује односе са приштинским властима чита се и из прошлогодишње одлуке да отворе амбасаду.

"Било је јасно да је и од раније Грчка најслабија карика. Постоје два разлога: једно је притисак у ЕУ, позиција Грчке као најзадуженије и све оно што смо имали после економске кризе и онај ангажман ЕУ према Грчкој на том плану и друго ушла је у круг земаља које су најближе Вашингтону", каже Зоран Миливојевић, некадашњи дипломата.

Ангажман посредника у дијалогу Београда и Приштине Мирослава Лајчака, Словака и бившег министра спољних послова могао би да буде тас на ваги. Неочекивано би било да Словачка не стане иза онога што он ради. Шпанија, Кипар и Румунија на линији става, који је за сада, чини се, непроменљив.

"Земље ЕУ које не признају Косово јесу прави циљ ових преговора, дијалога и немачко-француског документа. Сврха је да те државе које су чланице ЕУ одустану од тог свог става", наводи Драган Бисенић, новинар и некадашњи амбасадор.

Два догађаја могла да наслуте резултат

И пре изјашњавања два догађаја за познаваоце могла су да наслуте резултат.

"Први је тзв. европски предлог који је има сагласност свих земаља чланица, укључујући и земље које не признају независност Косова. Подсетићу да је предлог имао и тачке које су биле непроменљиве, на које Београд није могао да утиче, и тај предлог је усвојен консензусом. Други догађај јесте визна либерализација, осим Шпаније све остале земље су се сагласиле око тога да признају косовска документа", наглашава Стефан Сурлић са Факултета политичких наука.

Ни гласање пре три дана у организацији која се доживљава као предворје ЕУ не може да избегне контекст рата у Украјини. У прилог томе и изјава шефа европске дипломатије, Шпанца, Жозепа Бореља – Унија мора да усвоји "структурални приступ“ политици по питању земаља које "немају исти поглед на свет као и ми“ и не желе да се сврставају у било који од постојећих табора.

"Ту сигурно има притиска и када је реч о Грчкој и Словачкој, али и када је реч о Молдавији и Јерменији. То треба препознати као резултат и једног притиска одступање од принципа. Уколико би притисак спласнуо или ослабио или уколико би се ишло ка неком решењу у Украјини, уколико би почео неки мировни процес, мислим да би се неке и вратиле принципу", објашњава Миливојевић.

Формирају се тимови известилаца за припрему гласања у Парламентарној скупштини

И док се прави калкулација са земљама које не признају Косово, упућени уздржане земље виде као пожељан ресурс за интересе Србије. После гласања на седници Комитета министра Савета Европе о апликацији Приштине, формирају се тимови известилаца за припрему гласања у Парламентарној скупштини.

"Хајде да претпоставимо у тој стратегији да ће оне дати свој допринос даљој пријави Косова у Савету Европе. Међутим, мора да се каже да седам држава које су гласале против уопште није мали број. Заправо, никада до сада се није десило да једна спорна држава и спорна у толикој мери буде у процедури за пријем Савета Европе и ових седам држава заправо могу да унесу озбиљне проблеме у даљи рад и функционисање Савета Европе када буде било речи о апликацији Косова", истиче Бисенић.

За 15 година, иако на истој позицији, земље које не признају Косово сада могу да се деле у три групе – тврда струја: Шпанија, Кипар и Румунија, у ону мекшу сврстава се Словачка, док се позиција Грчке више пута доводила у питање.